Pripremila: Vesna Kovačević
U jednom od svojih nedavno objavljenih tekstova Danijel Goleman, psiholog, doktor Harvardskog univerziteta i autor svetskog bestselera “Emotivna inteligencija”, piše o dobrim stranama autoritativnog stila liderstva, objašnjavajući to na konkretnom primeru iz prakse.
Dejvid, čovek iz Golemanove priče, je bio šef marketinga nacionalnog lanca snabdeva-nja koji je zapao u poteškoće. Njegov pristup “poslovati-kao- obično” uticao je na prodaju i moral. Sastanci ponedeljkom ujutro radi pregleda prodaja koje je on vodio postajali su sve napetiji. Panika je počela da pročešljava sve odluke, a tim se naprezao da se usaglasi prilikom donošenja bilo kog rešenja.
„Uvek smo pokušavali da shvatimo zašto je naša prodaja pala prošle nedelje“, pričao je Dejvid. “Imali smo celu kompaniju koja je gledala unazad umesto da osmišljava šta mo-ramo da uradimo sutra.”
U cipelama korisnika
Dejvid je video priliku da promeni način razmišljanja ljudi u hitnom spoljnom strateškom sastanku. Tu je svaki razgovor počinjao banalnim opšte priznatim istinama: kompanija mora da pokreće bogatstvo akcionara i povećava povrat sredstava. Dejvid je verovao da ovi koncepti nemaju moć da inspirišu lokalnog menadžera restorana da bude inovativan ili da radi posao bolje od “dovoljno dobro”.
U poslednjem pokušaju, Dejvid je prekinuo sastanak da bi uputio vatrenu molbu. On je zamolio svoje kolege da razmišljaju iz perspektive korisnika. Korisnici žele udobnost, rekao je on. Kompanija nije u poslovanju restorana; ona je u poslu distribucije visoko kvalitetne hrane pogodne za poneti. To gledište, i ništa drugo, treba da pokreće sve što kompanija radi…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
