Planirane nove termoelektrane na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćene su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i o očuvanju postojećih. Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima nerealna, zaključuje nova studija koju je 14. novembra 2016. objavila mreža CEE Bankwatch, zajedno sa lokalnom partnerom Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
Istina je da je i trenutni broj zaposlenih u termoelektranama i rudnicima neodrživ. Nerealna obećanja daju lažnu nadu stanovnicima rudarskih oblasti i na taj način odlažu neophodnu pravednu tranziciju na obnovljivu i održivu energiju. Potrebno je što pre napraviti pravičan i inkluzivan plan za transformaciju privrede lokalnih zajednica koje su se u proteklom periodu oslanjale na proizvodnju uglja, zaključuje se u studiji.
Srbija se kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice obavezala da učestvuje na liberalizovanom regionalnom tržištu električne energije, što znači da više nije moguće samovoljno dodeljivanje subvencija energetskom sektoru. Rudnici uglja se smeju subvencionisati samo u slučaju njihovog zatvaranja. To znači da je neophodno smanjenje broja radnika, bez obzira da li se nove termoelektrane grade ili ne.
“EPS je počeo da radi na restrukturisanju ali još uvijek fali plan za smanjenje zavisnosti od uglja i pravednu transformaciju rudarskih područja,” komentariše Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a. “Što se duže izbegava uspostavljanje dobro isplanirane i inkluzive tranzicije za rudarske zajednice, to će taj proces biti bolniji.”
“Neophodno je sprovesti dve tranzicije, tranziciju prema čistim energetskim sistemima i pravednijoj diverzifikaciji izvora energije i privrednu tranziciju rudarskih područja. Naravno da to neće biti lako, ali baš zbog toga je potrebno što prije izraditi realne detaljne planove uz učešće svih onih koji će biti pogođeni takvim promenama”, dodaje Pippa Gallop iz Bankwatcha.
Prevod Studije je dostupan na http://bankwatch.org/publications/great-coal-jobs-fraud-unrealistic-employment-claims-southeast-europe
