Anketa „Gde ćete uložiti svoju štednju?“ na finansijskom portalu Kamatica je pokazala da od 2.048 ispitanika usled mizernih kamata na štednju odlučuje da svoj novac zadrži u „slamarici“ (čak 36%), posle toga ide štednja u banci (34%) koju i pored kamatne stope od jedva 0,6% na devizne depozite štediše smatraju ipak najsigurnijim vidom štednje, što i jeste, pa i pored niskih kamata oni ipak odlučuju da zadrže svoje depozite unutar bankovnih računa.
Na trećem mestu je ulaganje u nekretnine koje bi odabralo 17% ispitanika. Ovaj vid ulaganja može da se posmatra i kao svojevrsni mini biznis, a ukoliko on na godišnjem nivou ostvari dobit od 5% smatra se dobro uloženim sredstvima.
Alternativne vrste štednje kao što su Osiguravajuća društva (6%), Investicioni fondovi (4%) i berza (3% ) nisu još usvojeni modeli štednje. Iako su se pokazale kao veoma isplative, ali zbog visokog rizika koje nose sa sobom nisu popularne.
Najmanje rizična ulaganja su kratkoročni plasmani (do godinu dana) koji se odnose na državne dužničke hartije (zapisi Trezora), koje je moguće kupiti preko brokerskih kuća, nose solidan prinos, a dosta su siguran vid ulaganja. Štednja u banci do iznosa od 50.000 evra takođe nosi garanciju države. Sličan nivo rizika (samim tim i prinosa) nose novčani investicioni fondovi koji plasiraju sredstva u spomenute instrumente (niskorizične hartije od vrednosti) i imaju za cilj očuvanje vrednosti imovine svojih članova.
Sa niskim stepenom rizika ide i nizak prinos, pa oni koji žele samo da očuvaju vrednost svog novca biraju sigura ulaganja, dok oni koji su skloni riziku biraju alternative koje shodno visini rizika nose i visok prinos.
Kako štednja u Srbiji iz godinu u godinu raste, iako kamate sve više padaju jasno je da većina bira sigurne vode i svoj novac i pored niskih kamata drže u bankama, zaključuju analitičari Kamatice.
