Piše: Dejan Šapić
Još od 2004. godine u Srbiji se govori o izgradnji brendova. Na svim nivoima – od države, preko privrede do medija – ističe se važnost izgradnje marke koju će svi poštovati i voleti. Kako se izgradnja brenda u čitavom svetu zasniva na istim principima, naše relativno malo tržište i tako duga tranzicija nas ne smeju sprečavati i ne mogu da budu izgovor za zaostajanje u korišćenju alata i tehnika za osmišljavanje, izgradnju i razvijanje brendova. (Naravno, ovde ne govorimo o savremenom dizajnu i primeni konceptuelne umetnosti na ambalažu proizvoda pakovanje.)
Prateći reklamno tržište u poslednjih desetak godina, zapažamo da određene kategorije proizvoda u jednom trenutku počinju da se takmiče toliko da se širokoj javnosti čini da to rade da bi sami sebe ubedili u ono što poručuju. Krajem devedesetih to su bile žvakaće gume, zatim kafe, kasnije industrija piva…
Jeste neophodno kod proizvoda koji se često kupuju (FMCG) da se reklamna poruka stalno ponavlja, posebno u kategorijama gde ne postoje bitne razlike u karakteristikama proizvoda (kućna hemija je odličan primer), ali beskonačno ponavljanje reklamne poruke nema (mnogo) veze sa izgradnjom brenda. Televizijski reklamni blokovi su samo jedan od kanala komunikacije i vremenom postaju (iako po učešću u budžetu još uvek dominantni) sve manje zanimljivi, jer se svakodnevno “otvaraju” novi mediji. Ako je osamdesetih godina televizija bila “sve”, devedesetih “mnogo toga”, danas je ona samo “jedan od segmenata komunikacije”.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
