Naša energetska budućnost eskalirala je do neodrživih granica koje zahtevaju velike količine energije za održiv život, rast i razvoj…
Pojednostavljeni primeri ilustruju uticaj ekonomija u razvoju (kao što su Kina i Indija) na ukupnu potrošnju energije. Bazirano na činjenici da SAD potroše 25% globalne energije i da prema projekciji UN u Kini se svake godine 100 miliona stanovnika podigne na nivo „srednje klase“ (sa energertskim apetitima Amerikanaca) i da je kineska populacija grubo sedam puta veća od populacije SAD, za dvadeset godina SAD i Kina će zajedno da potroše dva puta više energije nego što ceo svet troši danas. Gde ta energija ide i odakle dolazi? Pojedinačno, ako uzmemo u obzir da najveći broj dobavljača dolazi iz politički (i ekonomski) nestabilnih regiona, onda moramo da izvršimo dublju analizu.
Ovi primeri ne uzimaju u obzir rast stanovništva i porast energije po tom osnovu, niti učešće ostatka sveta. Zato je jedna od ključnih briga koje vlade pokušavaju da adresiraju potreba za energijom koja je važna zbog ekonomske stabilnosti, kao i zbog činjenice da energija predstavlja tkivo modernog društva.
Briga za zaštitu čovekove okoline
Emisije u sektoru energetike dolaze od sagorevanja fosilnih goriva za potrebe proizvodnje struje. Godine 2002. energetski sektor je učestvovao sa 24% globalne emisije staklene bašte. Pod scenarijem „normalnog poslovanja“ emisija će porasti za 78% od 2002. do 2030. godine, prema Međunarodnoj Energetskoj Agenciji, dodajući 38% globalne emisije staklene bašte do 2030. godine. Postoji nekoliko scenarija za radukciju emisije ugljenika koji baziraju na sakupljanju i smeštaju (ali koji još nisu tehnološki zreli), visok procentualni nivo obnovljivih (nuklearnih) generalnih izvora i smanjena potrošnja energetske efikasnosti…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
