Kada govorimo o savremenim tehnologijama, tu se prvenstveno misli na upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija ili, kako se to danas popularno kaže, upotrebu računara. Danas u Srbiji ima oko 1.100 osnovnih i srednjih škola sa ukupno oko 600.000 učenika. Procenjuje se da je tokom prethodnih 10 godina, bilo kupovinom, donacijama ili poklonima, u školski sistem Srbije ušlo oko 80.000 računara. Međutim, od tog broja svega 10 % te opreme ima upotrebnu vrednost u nastavne svrhe, dok je ostala oprema tehnološki zastarela i neupotrebljiva. I pored svega, to predstavlja svega 1,3 % od ukupnog broja učenika u Srbiji, te se smatra da ima zanemarljiv uticaj u obrazovnom procesu.
Da bi se postigli željeni efekti, neophodno je da se ova tehnologija učini dostupnom svakom učeniku i nastavniku u Srbiji. Koristeći postojeću, sada već prevaziđenu tehnologiju nabavke PC računara, moralo bi da se uloži za svakog učenika najmanje 200 evra samo za nabavku opreme, ne računajući troškove održavanja, troškove električne energije i upravljanja tako razuđenim sistemom. Odnosno, taj poduhvat bi koštao Srbiju 120 miliona evra. Međutim, i kada bi se i našla ta sredstva, sagledavajući današnje tehnološke mogućnosti, danas bi takva investicija bila promašena, jer bi PC računari za pet do šest godina bili tehnološki neupotrebljivi, pa da bi se išlo ukorak sa tehnologijom, bila bi potrebna nova ulaganja u sličnom iznosu, kojih ni sada nema.
Da bi se došlo do željenog rešenja uz finansijski prihvatljiv trošak, danas je moguće ovaj zadatak rešiti upotrebom revolucionarne tehnologije virtualizacije i računarskog oblaka, koji brzim koracima osvaja ceo svet.
Nažalost, u Srbiji i okruženju imamo i negativnih primera, gde je instalirano multisit rešenje za preko 40.000 učenika, ali je sada već polovina te opreme van upotrebe…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
