U proteklih mesec dana sigurno vam je na stotine ljudi poželelo sreću. To je idealan šlagvort za nastavljanje priče iz prethodnog broja, u kojoj smo govorili o tome kako da u životu dostignemo sreću, a da ona ne bude ultimativno uslovljena zadovoljstvima. Ne znam da li su oni koji su vam poželeli sreću mislili na isto što i ja, ali veoma brzo ćemo videti…
Svako od nas ima neki svoj životni cilj. Takođe, trebalo bi da svako od nas ima i energiju da ostvari svoje ciljeve. Postoji jedan „životni začin“ koji nam u tome može koristiti, a to je – naša pomoć drugim ljudima.
Nekom sreća, nekom imidž
Upravo dok pomaže drugim ljudima svako od nas oseća da radi pravu stvar. Bilo da dâ koji dinar prosjaku, pokaže nekom adresu koju ne može da pronađe, pomogne komšinici da iznese fotelju koja joj više nije potrebna, nađe se prijatelju prilikom krečenja stana… Očigledno pomoć drugim ljudima nas ispunjava srećom.
Vođen tom idejom, 2000. godine, nakon osnivanja Srma Consultinga, počeo sam da sarađujem sa centrima za decu bez roditeljskog staranja. Motivisati i osnaživati mlade ljude koji su odbačeni od društva i prenositi znanja prodaje na njih bilo mi je veliki izvor sreće. Kada se nakon pet godina pojavila Delta i krenula da plaća za to što smo moje kolege iz Srme i ja do tada radili besplatno za nas je bilo potvrda da je i neko sa strane video da to što radimo vredi. To što je taj neko od svega toga napravio sopstveni brend nije uticalo na našu sreću. Mi smo uradili sve što je bilo do nas, a neko jači je u to investirao novac kako bi se predstavio kao društveno odgovorna kompanija. Ako smo u školama učili da je čovek društveno biće, valjda je logično da tu svoju društvenost pokazujemo tako što drugima pomažemo…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
