Menadžment javne infrastrukture i uprave je odavno zaokupljao pažnju država sa dugačkom i razvijenom institucionalnom tradicijom. Ovo pitanje naravno zaokuplja sve države i njihove sisteme, jer se direktno tiče svih važnih aspekata koji određuju kako jedno društvo funkcioniše. Neka od pitanja koja su postala očigledna u kasnim godinama prošlog veka, a bavila su se uglavnom efikasnošću, obuzdavanjem javne potrošnje i zloupotrebe položaja službenika u javnom sektoru, počela su da dobijaju svoje praktične i teorijske osnove u državama svesnim neophodnosti promena.
Uzimajući kao logičnu pretpostavku da je osnovni motiv da jedna sredina bude uređena propisima i pravilima javnih institucija, delatnost njenih zaposlenih bi trebalo da bude komplementarna toj ideji. Međutim, veoma često stvari su drugačije. U akademskim krugovima javilo se više ideja i postavki koje su izučavale ove aspekte, a među njima jedna je ostavila najveći trag i predstavljala je osnovu za dalje studije i praktične delatnosti na ovom polju, koje su rezultirale uvođenjem efikasnih mera (tržišnih karakteristika) u javnom sektoru – Public Choice Theory.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
