Jeste li gledali Harija Potera, kad se u onom filmu prvi put pokrije plaštom koji ga čini nevidljivim? I time dodatno začini svoj ionako ne baš dosadan život u zamku Hogvorts? Ima li koga ko bar jednom nije poželeo da bude nevidljiv? Da može da zaviri u ispitna pitanja? Ili nečiju spavaću sobu? Dar nevidljivosti je neispunjena ljudska želja verovatno od pamtiveka. U stvari, kao i toliko puta u životu, nevidljivost se ne dešava onima koji maštaju o njoj, a postaje surova realnost onima koji je nikako ne žele. Čekaj, čekaj, pa ko ne želi da „bar malo“ bude nevidljiv?! Kompanije.
Da li vas zanima koja tehnologija stoji iza miksera ili protočnog bojlera? Ili fotelje u dnevnoj sobi? Koliko vam je bitno da li praline pravi stotinu robota, ili ih pravi sedam bakica sa drvenim varjačama…? Mene zaista sve to ne zanima. Zanima me samo da što povoljnije dobijem što kvalitetniji proizvod, koji će mi na najbolji mogući način ispuniti neku želju. Npr. želju za ukusnim slatkim zalogajem ili želju za kratkom prijatnom dremkom posle ručka. Ja ne kupujem mikser i bojler, već sitno seckanu šargarepu i toplu vodu…
Ja ne kupujem burgiju, već rupu na zidu. Burgija je tu samo sredstvo koje treba da mi omogući što efikasnije ispunjenje želje – da imam tu rupu, baš tamo gde mi treba. Da mogu da kupim rupu, nikad ne bih kupovao burgiju. A kad već moram da je kupim, mene ne zanima od čega je ona napravljena i kako, već me zanima priča o rupi.
A šta rade kompanije? Zaokupljene nekim svojim tehnologijama i svojim mogućnostima koje im te tehnologije pružaju, kompanije zaboravljaju svoje kupce, njihove želje i ono što bi njima te tehnologije mogle da priušte. Zaokupljene sobom, kompanije zaboravljaju na svoje korisnike. Umesto da kreiraju rešenja, kompanije kreiraju proizvode. I to proizvode po kojima su neprepoznatljive, jer u njih ugrađuju tehnologiju, umesto da ugrađuju emocije. Umesto da (fokusirane na korisnike) pričaju svoju priču, kompanije (fokusirane na tehnologiju) pričaju opštu priču. I niko ih ne vidi. Jer ljudi kupuju priče, ne tehnologije.
I te priče treba da zađu u sam razlog postojanja kompanije, da se zagledaju u suštinu kompanijskog biznisa, da nađu to nešto po čemu je njihov proizvod poseban i da ga predstave onakvim kakav jeste, ali drugačijim od bilo kog drugog.
Tako nastaju dobre priče. To kupci žele. I da vide i da kupe.
Znate li vi neku nevidljivu kompaniju? Kako biste je opisali?
