Piše: prof. dr Mirjana Radović-Marković
Socijalna preduzeća kreiraju približno 8% novih poslova u Evropi. Takođe, ona obezbeđuju 3,5 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji. Socijalna preduzeća iziskuju posebnu strukturu menadžmenta i kapitala, kao i posebne veštine menadžera i ostalih zaposlenih u njima.
U Evropi se pojam socijalnog preduzetništva pojavio početkom devedesetih godina 20. veka u Italiji. Ono ima korene u italijanskom pokretu društvenih kooperativa (zadruga), a razloge za stvaranje i dinamičan razvoj socijalnog preduzetništva na italijanskom tlu treba tražiti pre svega u nedostatku ispunjenja mnogih socijalnih potreba. Ovde je od 1991. godine formirano više od tri stotine socijalnih kooperativa (cooperative sociali), pri čemu je njihov glavni cilj da obezbede različite pogodnosti lokalnom stanovništvu kroz promociju humanitarnih aspekata i socijalnih integracija. U Italiji postoje dve različite vrste socijalnih preduzeća: ona koja se bave zdravstvom, obrazovanjem i pružanjem socijalnih usluga za starija lica, hendikepirane, bolesne, beskućnike… (Top A) i ona koja pomažu nezaposlenim licima da se lakše integrišu u društvo i nađu posao (Tip B).
U Belgiji, pak, postoje više od pet različitih vrsta socijalnih preduzeća. Najznačajnija su i pružaju najveći doprinos društvu ona koja se bave profesionalnom obukom mladih ljudi. Takvih ima više od hiljadu širom Belgije i u njima godišnje prođe obuku oko 2.000 mladih ljudi.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelom izdaju časopisa
