Ko bi rekao da će jedan tako simpatičan automobilčić, sa „ljupkim osmehom i širom otvorenim okicama“ u narednoj generaciji postati žustar supermini koji „samo što ne ujeda“? To se naime desilo sa novom generacijom „varnice“ iliti sparka, koji je zamenio originalni spark dugo pre toga poznat pod imenom matiz. Nije ni čudo, jer se Chevrolet odlučio da iznova izgradi prepoznatljiv izgled i kompletno obnovi gamu vozila preuzetu od Daewooa.
Za konkretne crte lica odgovorni su sami vozači – postojeći i potencijalni vlasnici – njima je Chevrolet poverio izbor, jer su za sledećeg superminija mogli da biraju između nekoliko dizajnerskih koncepata, pri čemu su većinom glasova izabrali onaj pod imenom „Beat“.
Dizajn je odlično usklađen sa filmskom pričom o Autobotima u kojoj je GM učestvovao kao „mecena“. Ko je gledao film „Transformersi: Osveta poraženog“, znaće o čemu pričam.
Najmanji „chevy“ je praktičniji, bezbedniji i zabavniji, dok su njegovi prepoznatljivi kvaliteti ekonomičnost u eksploataciji i povoljna cena pri nabavci, preuzeti od prethodnika. Novi spark nalazi se pred izazovom da zadovolji rastuću potražnju za malim gradskim automobilima kupaca širom sveta i da privuče one koji bi gledali kod drugih automobilskih marki. Automobil zrači autentičnom tehno aurom, ali kako sam zaključio posle višednevne vožnje, nije sve to samo šminka. Naime, motor u sparku je prilično živahan i ovaj automobil može da potera do deklarisane maksimalne brzine, dižući pri tome nešto više „prašine i buke“. Ko god da je pre mene vozio sparka nije to činio, pa je trebalo da prođe vreme da se motor „navikne“ na novog vozača i stil vožnje, što je na kraju ispalo dobro i u konačnom sumiranju utisaka popravilo moje mišljenje o motorizaciji.
Izdašna ponuda prostora koju po pravilu imaju „kockasti“ modeli, uz nekoliko trikova je postignuta na sparku dinamičnom bočnom siluetom. Upoređivao sam ga sa prethodnikom, kod koga je Daewoo „provalio“ kako se može „uštinuti“ koji litar od spoljašnjosti da bi putnicima u automobilu boravak bio komforniji. Oblik putničke kabine je sličan, prostor se razvija u visinu, samo su sada prozori manji i lepše isečeni. Silueta zadnjeg bočnog stakla je zapravo trik sa crnom plastikom koja je, dakako, tu radi smeštanja skrivene ručice za otvaranje vrata.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelom izdaju časopisa
