Društvene mreže su jedan potpuno nov svet komunikacija. Mnogi su to shvatili kasno, a mnogi nisu uopšte. Mnogi i dalje pokušavaju da drže stvari pod kontrolom, ne shvatajući trenutak u kome žive…
Tradicionalni advertajzing – vreme prošlo
Pre dvadeset godina, marketinška komunikacija je bila jednosmerna ulica. Kompanije su proizvodile ono što su mislile da mogu prodati, a onda trošile ogromne količine novca da to oglase u svim masovnim medijima. I to je funkcionisalo, jer je to bio jedini način informisanja ljudi. Oni su bili impresionirani „fensi“ reklamama, duhovitim sloganima i vizuelno vešto osmišljenim oglasima i bilbordima. Ali, nisu mogli da odreaguju na njih. Suprotni smer nije postojao…
Internet
A onda je došao Internet. I doneo dvosmernu komunikaciju. I omogućio interakciju. Ostvario se davnašnji san svih marketinških poslenika – mogućnost kreiranja kampanje na koju ljudi mogu da reaguju – da daju svoje mišljenje, postave pitanje, iznesu svoje iskustvo…
Srećnim ljudima iz marketinga je promakao samo jedan maaali detalj – ako su u prilici da reaguju na oglas, ljudi će hteti da reaguju i na proizvod. I na kompaniju. I na njene ljude. Da se požale na uslugu, da kritikuju postupke… Možda da postave i neko teško pitanje…? I to javno.
Kompanije su do tad bile opasane visokim zidinama, nedodirljive. Kontrolisale su šta ostali mogu da vide, kad, kako i gde to mogu da vide. Sva „teška pitanja“ su se rešavala u tišini, daleko od očiju javnosti. A onda, iznenada, našle su se u akvarijumu! I svi okolo su nešto pričali, pitali, zahtevali, tražili, komentarisali… Postalo je zastrašujuće. Tada su se marketinški poslenici dosetili foruma – narod je tu mogao da pita šta hoće, a oni su mogli da izbrišu šta im se ne sviđa. Mogao je narod da ostavlja i komentare na korporativnim sajtovima. Ali su se pojavljivali samo oni odobreni…
Početak revolucije
To se narodu nije svidelo. Nije imalo smisla komunicirati s nekim ko to zaista ne želi. I onda su ljudi počeli da komuniciraju međusobno. I prestali da pitaju kompanije za njihove proizvode, počeli su o tim proizvodima da pitaju svoje prijatelje. Počeli su da pišu svoje blogove, da čitaju tuđe i da na njima ostavljaju svoje komentare. Počeli su da se druže na nekim mrežama koje nisu kompanijske. I bilo im je lepo.
Kompanije su izgubile kontrolu nad komunikacijom. Nisu više one određivale šta će se i kad govoriti o njima i njihovim proizvodima. Ljudi iz njihovog marketinga više nisu bili ti koji su davali odgovore na sva pitanja. Sad su to bili neki drugi, njima nepoznati ljudi.
Društvene mreže – vreme sadašnje
Na društvenim mrežama ljudi prate one koji su im zanimljivi, a njih prate oni kojima su oni zanimljivi. I svako sedi usred svoje mreže, okružen nekim divnim ljudima i njihovim idejama, razmenjuje s njima svoje misli, želje i negodovanja, priča o onom što mu je bitno.
Od prvobitne razmene informacija, došlo se do razmene ideja, shvatanja, emocija… Ljudi više ne dolaze na net da traže podatke, već da se uključe u razgovor. Kompanije, koje su nekad bile jedini izvor informacija, pa moderator komunikacija, sada više nisu ni tema razgovora. O njima se priča ne kad one to žele i ne šta one žele, već kad ljudi imaju potrebu da o njima nešto kažu. Lepo ili ružno. Svejedno.
Marketing mora da zaboravi na svoje proizvode, svoje usluge, svoje slogane i posveti se ljudima na Mreži i onome što je njima bitno.
…i kako postati deo njih?
Sad, kad na kraju komunikacionog kanala više nije „primalac poruke“, postavlja se pitanje kako dopreti do svih tih ljudi? Odgovor je: Uz mnogo manje para i mnogo, mnogo više truda.
Pomozite ljudima da rade bolje, da žive lakše, da nađu brže. Podelite s njima svoje ideje i svoje „male tajne velikih majstora“. Budite izvor njihove inspiracije. Dajte im nešto o čemu će pričati i podeliti to sa drugima. Okupite ih oko nečeg što je važno i njima i neće vam zameriti ako je to važno i vama. Učinite nešto zbog čega bi vas vredelo pratiti i ljudi će vas pratiti. Postaćete im prijatelj, neko o kome će pričati ostalim svojim prijateljima. Bićete deo zajednice i moći ćete da pričate slobodno o svemu. Ali oprezno – oni ne vole da im se prodaje, oni vole sami da odaberu. A ako budete dovoljno mudri, odluku će doneti i na osnovu vaše priče…
Uostalom, pratite kako to drugi rade i „kradite“ ideje…
