Činjenice, razmišljanja i saveti iz septembra 2010…
Da li znate da se 22% tinejdžera više od 10 (deset!) puta dnevno uključuje na omiljene društvene mreže (kao npr. Facebook)? Ako ste roditelj i ako znate za ovakve navike vaše dece onda ste među svega 4% roditelja koji imaju takva saznanja. Ovo je samo jedan od rezultata istraživanja koje je Common Sense Media objavila početkom avgusta 2009. o ponašanju dece (ali i roditelja) u društvenim mrežama na Internetu. Više od pola tinejdžera (51%) koristi društvene mreže na Internetu najmanje jednom dnevno, ali o toj njihovoj navici zna samo 23% roditelja. Možda vas ovo ne brine, zato što vaši tinejdžeri koriste računar koji je postavljen u dnevnoj sobi, tako da uvek znate kada i koliko koriste Internet?! Samo što poslednji model mobilnog telefona, koji ste kupili svom prvencu kao nagradu za uspešno osvojenu dvojku iz matematike, ima 3G/WiFi Internet, a desktop računar je već zauzeo počasno mesto u kućnom tehničkom muzeju, pored šporeta i džezve. Koliko su problemi tinejdžerske “zavisnosti” od društvenih mreža na Internetu uopšte relevantni za razmatranje današnjih akutnih poslovnih problema? Samo onoliko koliko vam je bitna sledeća generacija klijenata i zaposlenih. Međutim, ako ste odahnuli i pomislili da barem ovo nije hitan problem za rešavanje, čeka vas iznenađenje – društvene mreže na Internetu nisu zaista stvarane za tinejdžersku zabavu, iako su upravo tinejdžeri oni koji najbrže usvajaju nove tehnologije. Twitter je vrsta društvene mreže na Internetu koja ima najbrži rast popularnosti, ali mlađi tinejdžeri (12-17 godine) čine samo 11% korisnika, dok na Facebooku čine samo 9% tamošnje populacije. Twitter je na prvi pogled samo servis za slanje kratkih poruka (ograničenje 140 karaktera), a znajući za popularnost SMS-a među mladima, možemo se s pravom začuditi ovakvim podacima. Krisen Negi (Kristen Nagy), iz Sparte u Nju Džersiju, ima 18 godina, dnevno razmeni 500 SMS poruka, ali to ne znači da želi svoje poruke da podeli sa celim svetom preko Twittera. Setimo se i mi kako smo ljubomorno čuvali naše tajne od radoznalosti roditelja i nastavnika, ali i bilo koga drugog van naše grupe. Kome je stalo da preko Twittera (ili Facebooka) obavesti što širi auditorijum o svojim aktivnostima? Ako izuzmemo egzibicionizam pojedinaca, radi se uglavnom o poslovnim motivima, bilo radi lične ili organizacione promocije. Predrasude o korisnicima društvenih mreža na Internetu se koriguju u svetlu neumoljivih statističkih podataka, koji otkrivaju mnogo više od, svakako impresivnog, broja korisnika.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelom izdaju časopisa
