… i za nas, poslodavce, i njih, novozaposlene
Sa strane potražnje čuju se glasni glasovi „ne možemo da nađemo dobre ljude, nema kvalitetnih kadrova…“, sa strane ponude, malo tiše „nema posla, loša je ponuda oglasa, ko danas zapošljava čoveka bez iskustva…“. Milioni mladih na prostoru ovog regiona očekuju ili pokušavaju da realizuje prvu šansu za zaposlenje, nalazi se na početku svoje karijere. S druge strane, nema više radno intenzivnih delatnosti, čak ni za političku promociju se više ne mogu naći poslodavci koji će, odjednom, zaposliti 100200 ljudi. Ponuda u zemljama koje nikako da nađu svoj put kroz tranziciju, pa još kad na naše lokalne dodamo i globalnu krizu, nije ni za utehu. Na presecanju krivi ponude i tražnje rade ne samo tržište već i nadležni fondovi, ministarstva, roditelji, porodični prijatelji, kolege sa školovanja, head hunting agencije, HR službe naših kompanija… I kada se, naposletku, krive preseku zapitajmo se da li znamo da iskoristimo prvu šansu i kao novozaposleni i kao poslodavci?
Razmotrimo kako, nakon skupog i dugotrajnog procesa regrutacije i selekcije novog radnika, prosečna kompanija upravlja procesom uvođenja u posao. Malo je onih koje ne shvataju značaj obuke i uvođenja u kompaniju/posao novih ljudi, ali je još manje onih koji to znaju da rade. Dati šansu je u dugoročnom interesu poslodavca, ali kada se vrata kompanije otvore to prečesto izgleda ovako…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa
