Aksiom prvi – Svi osnivači doživljavaju sopstvene kompanije kao svoju decu. Aksiom drugi – Sva deca liče na svoje roditelje. I na osnovu ova dva aksioma sledi logičan zaključak – sve kompanije liče na svoje osnivače!
Do istog zaključka možemo doći i pozivajući se na jednu urbanu legendu. Ona kaže da kada dete mnogo liči na svog oca to je zato što muški roditelj toliko voli sebe da i tokom čina začeća svog potomka vrhunac dostiže misleći na sebe. Pošto organizacije nastaju u ljubavi osnivača prema osobi koju oni najviše vole – samom sebi – sasvim je logično da će i njihovo “čedo” ličiti na njih. Ako su oni takvi kakvi i jesu, nagli, spremni da preuzmu rizik, nemilosrdni prema sebi, pa i prema i drugima… i njihovo “čedo” biće takvo. Ako su, pak, oprezni, “tri puta mere jednom seku”, tad će i njihovo “čedo” sporije napredovati. (Ovo čak važi i za “čeda” sa pedigreom, koja dolaze iz državnih, da ne kažem javnih, kuća, koja su isto nalik roditelju-osnivaču, odnosno državi, pa gde je u državi veća korupcija i oni će biti korumpiraniji, a gde je korupcija manja i oni će biti manje pohlepni. Sem u zemlji Utopiji. Ali to je neka druga priča. Ako je, uopšte, za ozbiljnu priču). Ovako ili onako, tek “čedo” raste i približava se godinama kada se mora otisnuti u svet bez osnivača.
Paralelno sa “čedom” rastu i biološka deca. Ona više vremena provode sa majkama ili sa guvernantama ili sa puno guvernanti… Jedno je sigurno, najmanje vremena provode sa biološkim ocem. Kod “čeda” ih odvode da bi videli oca. I tamo upoznaju mnoge čike, od kojih ih poneki radosno i sa zanosom cupkaju na kolenima pevajući im “Điha, điha…”. Te iste fine čike pažljivo sa njima igraju “crvene rukavice” i puštaju ih da pobede, pazeći da ih ne udare jako po prstićima. To su oni koji već tada znaju da će sinovi jednog dana sesti na tatino mesto, a ne znaju da li će se i mali, na oca, izroditi u zlopamtilo… I tako, ovako ili onako, ta prava deca se polako približavaju godinama kad će se sama otisnuti u svet. I sa “čedom” ozbiljno susresti.
Vreme za aksiom treći
Aksiom treći – Posesivni roditelji od deteta naprave malog nesposobnjakovića nespremnog da se bori kroz život (odmah napomena – ovaj aksiom neću razrađivati na biološku decu iz ličnih strahova).
Dakle, vreme je da se “čedo” usmeri i razdvoji od osnivača. Prva opasnost je da jak očev zagrljaj uguši ne više malog, ali još uvek nejakog “čeda“. Uprkos tome što mnogi smatraju da je roditeljstvo doživotno dežurstvo i neprekidno osećanje da niste dovoljno učinili, osnivač mora odlučno krenuti u vaspitanje “čeda“. I to sa idejom da „čedo“ bude, najčešće, sasvim drugačije od njega. Učeći ga da postane spreman da se dogovara, da poštuje pravila, neretko mu mora i skupe škole platiti. Ne može ozbiljno “čedo“ ka Top formi samo na osnovu preduzetničkog njuha, mora da nauči strategije, mora da planira, mora da nauči da čita finansijske izveštaje. Mora “čedo“ da nauči sve ono što osnivaču nije trebalo, jer sve ono što danas “čedu“ treba i sutra će mu trebati, a u osnivačevom zagrljaju nije mogao naučiti. I ne bude li tako “čedo“ će biti neuspeo klon koji će zajedno sa osnivačem napustiti ovaj svet.
I kad sva pravila ozbiljne igre “čedo“ nauči, tata će morati da mu propiše još jednu stvar – kako, kada i koliko često će se njegova braća i sestre po ocu sa njim družiti. Jer neka braća i sestre će želeti da sa “čedom“ provode svaki dan, a neka će sanjati druge snove i živeti živote. I jedni i drugi na “čedo“ imaju pravo. Da li će oni koji su mu bliži odmah postati direktori onima koji su sa njima doskora igrali „taši, taši tanana…“, ili će od njih učiti zanat? Ili će učiti zanat negde drugde, pa nakon koje godine ponovo se vratiti “čedu“? Sve su to odluke koje osnivači i očevi moraju doneti što pre. Što je “čedo“ mlađe i što su deca mlađa to bolje.
“Braća po Čedi“
U kompanijama koje vode partneri sem “čeda“, braće i sestara postoje i “braća po Čedi“. Tada je roditeljska odgovornost još veća. Partneri moraju propisati jasna pravila kako će sutra zajedno živeti “čedo“ i “braća po Čedi“. Inače još je veća opasnost da će “braća“ iskorišćavati kompaniju i (po staroj izreci da se uvek kuća kupuje od onih koji su je nasledili, a ne od onih koji su zidali, jer je cena niža), “Čedo“ je za sitne pare prodati.
Poslednji aksiom
Ukoliko osnivač ne profesionalizuje kompaniju i ne pređe put od “preduzetništva ka profesionalnom menadžmentu”, te ne uspostavi jasna pravila, onda njegova biološka unučad neće ni upoznati “Čedu”.
