Skromnost jeste vrlina u svakom smislu, ali kada su bogati skromni onda je to istovremeno priča i o onome što leži u osnovi njihovog poslovnog uspeha i o načinu očuvanja bogatstva koje su sticali godinama. Idealan primer za to je Ingvar Kamprad, vlasnik nadaleko čuvene fabrike nameštaja IKEA, koji u poznim godinama života i dalje leti po svetu isključivo ekonomskom klasom, vozi automobil marke “volvo” star dvadesetak godina, a svojim saradnicima savetuje da budu racionalni, te da kada nešto pišu – koriste obe strane papira.
Inovacijama, osmišljenom marketinškom kampanjom i štednjom Ingvar je uspeo da napravi multinacionalnu kompaniju koja danas posluje u četrdesetak zemalja sveta i koja je postala sinonim za kvalitet uz pristupačne cene. Američki magazin Forbes svrstao je Ingvara među sedam najbogatijih ljudi u svetu, procenjujući njegovo bogatstvo na više od trideset milijardi dolara.
IKEA je danas najpoznatija privatna kompanija koja se bavi izradom nameštaja, kuhinja, sofa, kreveta, dekorativnih elemenata… (izrađuje oko dvanaest hiljada proizvoda), sa mrežom prodavnica razgranatom po celom svetu, uglavnom u evropskim zemljama, ali i u Americi, Kanadi, Aziji i Australiji. Trenutno ih je 278, ali se planira da tokom ove godine bude otvoreno još trideset. IKEA je jedna od retkih kompanija koje imaju svoja predstavništva i u Izraelu i ostalim zemljama Bliskog istoka.
Jednostavan dizajn primenjen na proizvodima, vešto osmišljen marketinški nastup, maksimalno dobar odnos kvalitet-cena i skladni poslovni odnosi unutar firme najčešće se navode kao razlozi uspeha kompanije osnovane davne 1943. godine u Švedskoj. Ova priča o uspehu tesno je povezana sa životom i radom pomenutog Ingvara Kamprada koji je svoju “poslovnu filozofiju” počeo da formira još u ranom detinjstvu.
“Poslovnost” od malih nogu
Ingvar Kamprad je rođen 1926. godine na farmi Elmtaryd, u mestu Agunnaryd na jugu Švedske. Početna slova njegovog imena i imena mesta i gradića u kojem je rođen zapravo su akronim imena firme koju danas poznajemo kao IKEA.
Ingvar je još kao dečak pokazao sklonost “ka biznisu”, smislivši način da dođe do zarade tako što je biciklom odlazio u Štokholm, tamo kupovao šibice “na veliko”, a zatim ih prodavao svojim susedima. Iako je razlika između kupovne i maloprodajne cene bila mala, profit je bio zagarantovan.
I Ingvar je, kao svaki dobar trgovac, posle izvesnog vremena u asortiman uvrstio ribu, ukrase za jelke i druge božićne potrepštine, hemijske olovke i razne sitnice za kućnu upotrebu.
Uz “posao” koji je vodio bio je odličan đak i za uspeh u školi otac ga je nagradio izvesnom sumom novca koja mu je obezbedila ozbiljniji ulazak u vode trgovine i biznisa. Tada mu je bilo svega sedamnaest godina, ali je već uveliko spoznao šta znači živeti od svoga rada. Osnovao je firmu IKEA koja se u početku bavila prodajom raznih kućnih potrepština, da bi desetak godina kasnije krenula sa proizvodnjom i prodajom nameštaja, delatnošću kojom se i danas, uglavnom, bavi.
Moderno poslovanje
Godine 1945, po samom završetku rata, Ingvar je počeo da shvata važnost marketinga i dobre reklamne kampanje za uspešno poslovanje i tada se pojavio njegov prvi oglas u jednim lokalnim novinama. U njemu je nudio svoje proizvode i njihovu dostavu na kućnu adresu posredstvom pošte i drugih dostavljača. Dve godine kasnije, kada je rođena ideja o izradi nameštaja, pojavio se i prvi katalog, čijim posredstvom su potencijalnim kupcima nuđeni tada najmoderniji komadi pokućstva.
Vremenom je Ingvar shvatio da će mu pravi poslovni uspeh doneti upravo ova delatnost, te je polako počeo da napušta prodaju raznih drugih artikala i fokusira se isključivo na nameštaj, uviđajući da bi za svoje proizvode mogao da ima zaista veliko tržište. Ubrzo otvara salon nameštaja, u kojem su kupci prvi put do tada mogli na licu mesta da vide ono što kupuju. Ovim potezom baziraće ideju o poslu kakvu danas poznajemo, ali i otvoriti žestoki rat sa konkurentskim firmama. Rat, u kojem će tokom vremena dobiti mnoge bitke.
Pod uticajem konkurencije
IKEA je počela da se bavi proizvodnjom sopstvenog nameštaja igrom sudbine, više nego tada stvarnim željama osnivača. Naime, na to ju je naterala konkurencija koja je dobavljačima sugerisala da bojkotuju ovu kompaniju. Tako je počelo dizajniranje sopstvenih artikala, a Ingvar i njegovi saradnici posebno su vodili računa da uspeju u onome što je i danas poslovna deviza čuvene švedske firme: proizvoditi kvalitetno po najpristupačnijim cenama.
Inovacije u dizajnu i funkcionalnost proizvoda ozbiljno su uzdrmali konkurenciju i lansirali firmu u sam vrh ove delatnosti. Inventivnost je još jednom došla do izražaja. Trebalo se setiti da nameštaj može da se montira kod kupca i da se sastavlja iz delova, čime se izbegavaju oštećenja prilikom transporta! Ova i druge “novotarije” utrle su put poslovnom uspehu firme.
Inventivno i društveno odgovorno
Tokom vremena IKEA je zapošljavala sve više ljudi, vrsnih stručnjaka. Danas ovde rade vrhunski dizajneri, arhitekte i drugi profesionalci dokazane inventivnosti u kreiraju maksimalno funkcionalnih i dovoljno udobnih komada nameštaja. Tokom vremena osmišljene su dečje stolice, komforne sofe, kreveti na rasklapanje i druge novotarije koje su još snažnije učvrstile kompaniju IKEA na poziciji najveće “kuće nameštaja” u svetu.
Poštujući postulate društveno odgovornog poslovanja, IKEA se pridržava savremenih normi i standarda, ulaže značajna sredstva u prijateljsko okruženje zaposlenih, očuvanje životne sredine, ali i u dodatno zadovoljstvo kupaca – restorane jeftine švedske hrane koji prate rad njenih velikih salona nameštaja svuda u svetu.
Svi mogu proizvoditi kvalitetne proizvode po visokoj ceni ili nekvalitetne jeftine artikle – kažu u kompaniji IKEA. Ali najbolji odnos kvalitet-cena može se postići samo razvijanjem posebnih metoda efektivnosti i inovativnosti. Zaposleni u ovoj kući ne sumnjaju da su u tome uspeli.
