Kada bi slučajnost postojala, mogli bismo mirne duše nju „okriviti“ za sadržaj ovog broja GM-a, jer je od presudnog značaja za njegovo profilisanje bio sticaj okolnosti koje nisu rezultat ranijeg dogovora i plana Redakcije. Ali, iznenadna prilika koja se ukazala nekima od autora da borave u Americi, gde su po pozivu kompanije Microsoft prisustvovali čuvenom CES-u, jednostavno je morala da bude iskorišćena, i to ne samo da nam donesu izveštaj sa ovog jedinstvenog sajma potrošačke elektronike, već i da nam prenesu svoja saznanja sa lica mesta o tome da li i u kojoj meri postoji razlika između “normativnog i stvarnog“ kada je američki menadžment u pitanju, odnosno kako u praksi stoje stvari sa stilovima upravljanja u zemlji u kojoj su postavljeni teorijski osnovi modernog menadžmenta. A onda, želeći da izbegnemo jednostranost u pristupu i pomognemo da se činjenice odbrane od vladajućih predrasuda, ali i subjektivnosti utisaka (bilo da su oni pozitivni ili negativni), temi smo se vraćali kroz različite rubrike, upotpunjavajući „studijama slučaja“ i rezultatima određenih istraživanja priču o uočenim organizacionim sposobnostima i kulturnim i društvenim vrednostima koje su u značajnoj meri uticale na formiranje specifičnog oblika menadžmenta u ovoj zemlji.
Kako stvari u životu nikada nisu crno-bele, tako niti američki menadžment, strogo pragmatičan, ne predstavlja uzor koji treba slepo slediti u dimenziji u kojoj “materijalni progres“ postaje važniji od „humanističkog“, niti pak treba a priori odbaciti poslovne prakse koje predstavljaju dobra rešenja primenjiva i u drugim sredinama. Kao primer ovih drugih mi smo dali prikaz aktivnosti koje preduzima menadžment kompanije Hewlet Packard, koje ovu kompaniju čine „poslodavcem za kojeg ljudi žele da rade“, a o tome čemu svoj uspeh duguje Cisco Systems, te koje ljudske vrednosti moraju da poseduju i kakvu korporativnu kulturu da neguju menadžeri u ovoj kompaniji, pričao nam je potpredsednik Cisca za EMEA regiju gospodin Kan Terzioglu u ekskluzivnom intervjuu datom za GM tokom konferencije Cisco Networkers održane u Barseloni.
Tako gledano, čini se da kompanije u svom životnom ciklusu imaju više slobode od ljudi, jer ljudi da bi sačuvali dušu mogu da služe “samo jednog gospodara”, a kompanije, iako smisao postojanja imaju isključivo u tome da budu profitabilne, ipak mogu da se “spasu” ako u poslovanju ne zaborave ono što se zove korporativna društvena odgovornost iliti Corporate Social Responsability. Šalu na stranu, nismo ni mislili da ćemo jednim brojem naći čarobnu formulu da pomirimo zakone biznisa koji podrazumevaju borbu sa konkurencijom i ono što se zove “ljubav prema bližnjem”, ali dobro je ako smo uspeli da navedemo na razmišljanje da li plivati poslovnim vodama baš obavezno znači pretvoriti se u ajkulu, ili je ipak na svakom čoveku, pa i na biznismenu, da za sebe odluči hoće li u svakoj situaciji, makar i na svoju (materijalnu) štetu – ostati čovek.
