Menadžmet, kao naučna disciplina koja se predaje u obrazovnim institucijama širom sveta velikim delom je nastala u Americi, zemlji koja je bila lider u kreiranju principa i načela moderne teorije upravljanja. U Sjedinjenim Američkim Državama se razvio specifičan oblik menadžmenta koji je u jakoj vezi sa kulturom i društvenim vrednostima ove zemlje. Pragmatičan i usmeren ka napretku, američki menadžment još uvek u velikoj meri predstavlja uzor za ekstrapolaciju poslovnih praksi u druge zemlje.
Glavna kulturološka odlika Sjedinjenih Američkih Država je izuzetna etnocentričnost zbog koje je ova zemlja često zatvorena za većinu spoljnih informacija. Amerikanci nisu previše upućeni u istoriju i dešavanja na svetskoj sceni – potpuno fokusirani na sadašnjost i budućnost ne razmišljaju o prošlosti. Takođe je prisutno uverenje među stanovništvom po kome se previše stvari dešava u njihovoj zemlji da bi imali vremena da se interesuju za druge. Uzrok tome je činjenica da su Sjedinjene Američke Države ogromno tržište koje je velikim delom orijentisano prema sebi i mnoge američke kompanije su tek u relativno bliskom periodu izašle na globalno tržište.
Konkurencija je izražena na svim nivoima u Americi kao jedno od osnovnih pravila, a inovacija je visoko cenjena kao pokretač ekonomije i društva, tako da često uzima prvenstvo nad tradicijom. U odnosu na druge sredine postoji snažna orijentacija prema individualnoj inicijativi i postignuću, a materijalni progres je važniji od humanističkog.
Produktivnost iznad svega
U Americi je izražen tip menadžmenta koji je zasnovan na strukturnim i konceptima koji se bave stilovima ponašanja u okviru poslovne organizacije. Usmeren je na povećanje produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih, sa snažnim akcentom na planiranju, individualnom odlučivanju i izuzetnoj profesionalnoj predanosti. Za razliku od japanskog menadžmenta, američki karakteriše niska stopa lojalnosti prema kompaniji od strane njenih zaposlenih. Menjanje kompanija i radnih mesta je uobičajena stvar, a zaposleni obično prelaze na bolji posao čim su u prilici da to urade.
Izražene karakteristike u radnim organizacijama vezane su za znanja i sposobnosti iskazane na radnom mestu i sistem motivacije usmeren prema zaposlenima. U američkim kompanijama postoji visok nivo usko stručne specijalizacije, a eksperti su potrebni i traženi na svim nivoima. No, zbog sistema u kome se zaposleni vrednuje po učinku, svaka osoba postaje zamenjiv deo u jednom sistemu i njegovom funkcionisanju. U američkoj praksi menadžmenta naglašena je demokratska orijentacija i participativni sistem odlučivanja. Ondašnje kompanije teže da budu demokratične, ali u isto vreme poseduju visok stepen funkcionalne formalizacije. To se odnosi pre svega na programe i pisane specifikacije standarda, opisa posla i poslovnih aktivnosti, dužnosti, autoriteta i odgovornosti kojih se treba pridržavati u poslovanju.
Poslovni karakter
Amerikancima nije teško da kažu „ne“. Uverenja koja se često vezuju za ideologiju demokratije, kapitalizma i konzumerizma snažno utiču na njihovo shvatanje poslovanja. Tačnost je izuzetno važna u poslovnim odnosima, a koncept “vreme je novac” je vrlo ozbiljno shvaćen u ovoj poslovnoj kulturi. Novac kao takav je ključan prioritet, a američki menadžeri su poznati po oportunističkoj orijentaciji i spremnosti na preuzimanje rizika ako je finansijski aspekt primamljiv.
U svakodnevnom poslovanju Amerikanci donose zaključke brzo i odlučno, a visoko cene direktnost i konciznu informaciju sa poentom. Istrajnost i rešenost su kao karakteristike na visokom nivou prisutne kod američkih poslovnih ljudi, a to se najbolje može primetiti u lošim poslovnim situacijama gde menadžeri često teže da gledaju na nastanak problema kao na potencijalnu poslovnu mogućnost koju treba iskoristiti u svoju korist.
Radna etika je veoma izražena kod američkih menadžera, a odnosi između polova u poslovnim okvirima su se dosta promenili u odnosu na prošla vremena. Žene rukovodioci se, međutim, još uvek bore za veću jednakost u oblasti uticaja i finansijskih primanja.
Nesentimentalni pregovarači
Poslovanje sa američkim partnerima može biti ponekad konfuzno i nepredvidivo. Iako mnogi smatraju da Amerikanci imaju neformalniji pristup poslovnim protokolima, mora se imati na umu da je za većinu kompanija i njenih predstavnika karakterističan i izražen visoki profesionalizam. U samim pregovorima poente se prave akumulacijom objektivnih činjenica, a retko subjektivnim osećajima učesnika tih pregovora. U početku poslovnih pregovora veoma je važno izbegavati teme vezane za politiku, religiju, rasu i polove. “Politička korektnost” se očekuje od druge strane u pregovorima. Amerikanci su generalno učtivi, ali će u većini situacija direktno reći šta misle o određenoj stvari, nemajući pri tom nameru da uvrede bilo koga time. U mnogim poslovnim kulturama ovo se smatra agresivnim i neprikladnim, ali u svakom slučaju to ne treba shvatati lično.
Amerikanci brzo uspostavljaju poslovne odnose, ali njihovi odnosi ne idu u dubinu i nisu dugovečni, jer su fokusirani na posao i na njegovu suštinu, a ne toliko na relacije među ljudima. To može predstavljati problem u poslovnim odnosima sa, recimo, nekim azijskim kulturama gde je uspostavljanje prijateljstva važno za uspešno poslovanje i ono traje veoma dugo, često i doživotno. Konsekvenca ovoga je da poslovni ljudi iz Amerike mogu da propuste uspostavljanje i uspešnu realizaciju poslovnih odnosa u zemljama sa ovom kulturološkom dimenzijom.
Jedan od najboljih načina da se uspešno posluje sa američkim poslovnim ljudima je da se pređe na sam posao pragmatičnim i stručnim pristupom. Fokus na posao i direktnost u tom smislu mogu da stvore o profesionalnosti i dobroj poslovnoj praksi druge strane, što je put ka poverenju i uspešnoj saradnji sa američkim poslovnim ljudima.
