Piše: dr Mirjana Radović Marković
Prema istraživanjima sprovedenim u SAD-u , čak 92 % žena na rukovodećim mestima smatra da diskriminacija u smislu postavljanja ograničenja ženama da napreduju u poslu postoji. Samo 19% od svih poslova koje obavljaju žene smatraju se potpuno izbalansiranim sa onima koje obavljaju muškarci. Dalje, upoređujući zarade muškaraca i žena ostvarene na godišnjem nivou, ispostavilo se da žene prosečno zarađuju višestruko manje, odnosno 16.554 dolara u odnosu na 35.942 dolara koliko zarađuju muškarci. Na osnovu toga izveden je zaključak da bi se ukoliko bi žene zarađivale isto kao i muškarci porodični prihodi povećali za 6%, a stopa siromašnih porodica smanjila sa 2,1% na 0,8%. Ukoliko bi, pak, samohrane majke zarađivale isto kao muškarci njihovi prihodi bi se povećali za čak 17%, dok bi se stopa njihovog siromaštva prepolovila (sa 25,3% na 12,6%).
Tri od sto
Položaj žena u poslovnom svetu SAD-a vrlo jasno oslikavaju i podaci koji govore da žene rukovodioci zarađuju 68 centi od svakog dolara koji zarađuju muškarci, te da od ukupnog broja ličnih biznisa u Americi oko 38 % poseduju žene (ovaj procenat je dupliran u poslednjih dvanaest godina). “Ženski biznisi” su u periodu od 1987. do 2007. godine povećali broj zaposlenih za četiri puta. Pa ipak, među dolarskim milionerima, među 100 najbogatijih biznismena SAD-a samo su tri žene.
U pogledu razlika u položaju između žena i muškaraca, SAD zaostaju gotovo za svim razvijenim evropskim zemljama.
Istraživanje WEF-a
World Economic Forum (WEF), koji se bavio utvrđivanjem razlika među polovima u svetu poslovanja u različitim zemljama, u ovoj analizi je uzimao u obzir razlike u zaradama, nivou obrazovanja, mogućnosti napredovanja na radnom mestu, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i učešće žena u političkom životu njihovih zemalja. Na osnovu ovih kriterijuma došlo se do zaključka da su razlike između polova u poslovnom svetu najveće u Egiptu. Nasuprot tome, najmanje su u Švedskoj, za kojom slede Norveška, Island, Danska i Finska. Tek nešto zaostaju Novi Zeland, Kanada, Velika Britanija, Nemačka i Australija (Izvor: World Economic Forum Gender Gap Index ,2006.)
SAD, kao najrazvijenija zemlja sveta, svrstana je tek na 17. mesto, što je izavalo brojne polemike u stručnim i drugim krugovima. Slične reakcije izazvalo je i rangiranje Švajcarske na 34. mesto. Iako ova zemlja ima odličnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu žena, još uvek su izražene velike razlike u zaradama među polovima i mogućnostima napredovanja na poslu. Ova dva poslednja kriterijuma su i doprinela da se ona nađe nisko na lestvici.
Među zemljama EU na poslednjem mestu su Italija i Grčka, jer su, prema ovom istraživanju, u njima žene ostvarile najmanje prava na napredovanje na radnom mestu i najmanje njih se nalaze na rukovodećim položajima.
Među azijskim zemljama najbolje je rangirana Kina, dok se Japan nalazi nekoliko mesta iza nje.
Prema ranije navedenom izvoru (World Economic Forum Gender Gap Index), nejednakost među polovima je, osim u Egiptu, najizrađenija u Venecueli, Brazilu, Meksiku, Indiji, Južnoj Koreji, Jordanu, Pakistanu, Turskoj i Egiptu.
Zanimljivo je da, iako je u nekim zemljama, prevashodno nordijskim, stepen jednakosti među polovima zaista visok, ona ni u jednoj zemlji nije u potpunosti postignuta.
