Pišu: Saša Slivnik Kenney i Danijel Koletić
Organizacije u Republici Srbiji već sada mogu da učestvuju u mnogima evropskima programima i dobiju bespovratna finansijska sredstva za sopstvene projekte. Evropska sredstva mogu dobiti različiti subjekti, od preduzeća, lokalnih institucija, opština, regionalnih agencija, društava, pa do drugih civilnih ili javnih institucija. Koja organizacija može dobiti sredstva, naravno, zavisi i od konkretnog konkursa u sklopu programa u kojim organizacije iz Srbije mogu da učestvuju.
O novom instrumentu pretpristupne pomoći (IPA od engleskog Instrument for Pre-accession Assistance) bilo je reči u prošlom broju časopisa. Konstatovali smo da je Srbija kod IPA u vrlo dobrom položaju, jer joj stoji na raspolaganje više od 711 miliona evra u prvom periodu finansijske perspektive (od 2007. do 2010. godine).
Očekuje se da će IPA u Srbiji krenuti krajem 2008. godine ili početkom 2009. godine. U ovom trenutku Srbija se nalazi u fazi programiranja. Evropska komisija je već potvrdila višegodišnji indikativni planski dokument za Srbiju. Nakon toga potpisuje se finansijski sporazum između Srbije i Evropske komisije kako bi se programi počeli sprovoditi.
Pored toga, Srbija je i u programu CARDS, koji predviđa pomoć kod rekonstrukcije, pomoć izbeglicama i interno raseljenim licima i stabilizaciji u regionu; održivi ekonomski razvoj i reforme ka tržišnoj privredi; staranje institucionalne i pravne osnove kao podrške demokratiji, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, pomirenje, konsolidaciju civilnog društva, nezavisnost medija i jačanje vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala; društveni razvoj i negovanje međunarodne, regionalne i prekogranične saradnje.
Srbija može koristiti i makro-finansijsku pomoć, koja je jedinstveni instrument za stabilizaciju. To znači da može da učestvuje na konkursima Evropske Inicijative za Demokratiju i Ljudska Prava (EIDHR), koja podržava jačanje demokratije i ljudskih prava.
Ostali evropski programi
Uz pretpristupne pomoći, postoji i mnogo takozvanih programa Zajednice, u okviru kojih srpske organizacije mogu već sada dobiti evropski novac za svoje projekte. Svaki program ima svoje specifičnosti i uslove učestvovanja, budžet i tematske prioritete, kao i period trajanja.
Glavna karakteristika programa Zajednice je da se na tim projektima obično traži saradnja više partnera iz različitih evropskih zemalja. Dobro je znati i to da visina sufinansiranja tih projekata iznosi najčešće samo do 50% troškova projekta.
Programa Zajednice je mnogo, pa ćemo spomenuti samo pojedine za budžetski period 2007-2013.
Najveći i najznačajniji program pokriva područje istraživanja i razvoja sa budžetom od 50 milijardi evra, a zove se „Sedmi Okvirni Program za Istraživanje i tehnološki razvoj” (FP7 = Seventh Research Programme), u okviru kojeg Evropska unija finansira istraživačko-razvojne projekte. Projekti koji se prijavljuju na konkurse u tom programu namenjeni su tehnološkom razvoju kao jednom od strateških područja EU. Projekti su objavljeni na Internet stranici: http://cordis.europa.eu/fp7/home_en.html. Ali dobro je znati da program isto tako finansira projekte za jačanje istraživačkih kapaciteta, izmenjivanje istraživača i slično.
Sledeći program, koji isto tako podstiče konkurentnost, zove se „Okvirni Program za Konkurentnost i Inovativnost” (CIP = Competitiveness and innovation framework programme) i obuhvata dva specifična programa, u kojim mogu učestvovati i organizacije iz Srbije: (1) Program za preduzetništvo i inovacije i (2) Program podrške politici informacijske i komunikacijske tehnologije. U ovom programu na raspolaganju je 3.621 milijardi evra.
LIFE+ je „Finansijski instrument za životnu sredinu” (Financial Instrument for the Environment) sa ukupnim budžetom od 1,9 milijardi evra. Konkretno, u ovom se programu finansiraju projekti sa ovih područja: (1)Priroda i biodiverziteta, (2) Politika i upravljanja životnom sredinom i (3) Širenje informacija i aktivnosti u cilju podizanja svesti, kao i komunikacijske aktivnosti.
Kako do potrebnog znanja
Postoji mnogo informacija o bespovratnim fondovima – od onih na internet stranicama EU, do podrške od strane nekolicine domaćih javnih institucija, ali informacija na internetu je mnogo, a one nisu sve dostupne na jednom mestu, a mnoge organizacije koje pružaju određenu pomoć sa područja bespovratnih fondova EU, ne samo u Srbiji, često nemaju dovoljno ljudskih resursa, a samo tako bi mogle da pruže dovoljne i konkretne informacije onima koji se prijavljuju na evropske konkurse. Na važnost podrške ovakvih institucija u postupku obezbeđivanja bespovratnih sredstava ukazuje i to da Evropska komisija veliku pažnju poklanja i poboljšanju tzv. administrativnog kapaciteta.
Kao jedno od rešenja pojavljuju se konsultantske kuće. Jedna od njih je RR & CO.
koja od 1999. godine prijavljuje i sprovodi projekte za bespovratna sredstva EU za brojne institucije, ministarstva Republike Slovenije kao i za privatni sektor.
RR & CO.
RR & CO. pruža profesionalne konsultantske usluge onima koji prijavljuju projekte – konkretno sa odabirom odgovarajućeg programa, profesionalnom prijavom na konkurs, administrativnim upravljanjem dobijenih projekata, izradom finansijskih izveštaja, koje zahteva EU i drugo. (RR & CO. pruža konsultantske usluge i javnim institucijama: konkretna pomoć kod jačanja administrativnog kapaciteta u potpornim institucijama, evaluacije sistema za pružanje potpore od strane države, i drugo, a uz to iskusan tim konsultanata RR & CO. izvodi edukaciju otvorenog – seminari sa kotizacijom- i zatvorenog tipa – radionice za preduzeća i institucije.)
RR & CO. je razvila franšizu EU PARTNERS i traži partnera za Srbiju.
U poslednjih osam godina RR & CO. sa sedištem u Ljubljani razvila je sopstveni poslovni model na području savetovanja oko dobijanja bespovratnih sredstava i zaštitila ga početkom 2007. godine pod imenom EU PARTNERS, koji će na evropskom tržištu delovati kao franšiza i pokrivati usluge na području savetovanja, edukacije i svega ostalog vezanog za bespovratna sredstva Evropske unije.
RR & CO. u toj priči sarađuje sa agencijom za upravljanje komunikacijama Apriori Komunikacije, koja je zadužena za operativno i komunikacijsko postavljanje i upravljanje franšizom EU PARTNERS za 8 zemalja JI Evrope (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Turska, Rumunija, Bugarska).
Dakle, onima koji imaju visoke ambicije kao RR & CO. i imaju interes da postanu deo priče, u ovom momentu se otvara mogućnost da postanu nezavisni vlasnici konsultantskih kuća unutar franšizne mreže EU PARTNERS u Srbiji. Počinje se sa osnivanjem preduzeća u Srbiji i sa najmanje četiri zaposlena.
U periodu od pet godina sa znanjem, iskustvom, treningom, mentorstvom, kontrolom kvaliteta i kontinuiranim razvojem od strane RR & CO. kupac franšize postaje jedan od glavnih igrača na srpskom tržištu.
Više informacija o RR & CO. pruža internet stranica na adresi www.rr-co.eu.
U potrazi za konkursom
Finansijski period 2007-2013. obećava da će biti najatraktivniji od svih do sada. Tri godine duži, on će uključivati mnogo više zemalja (i to bez obzira na njihov status prema EU) i pružati pristup bez precedenta do EU fondova od više stotina milijardi evra.
Blago rečeno, mogućnosti koje se pružaju zemljama Zapadnog Balkana da dobiju ogroman finansijski doprinos od strane EU, da steknu korisne kontakte i praktična iskustva biće veće nego ikad do sad. Sve što će vam biti potrebno je dobra ideja za projekat, vizija i malo hrabrosti. Za početak.
Naime, ove tri stvari pružaju vam vrlo dobru osnovu, ali ipak neće biti potpuno dovoljne. Konkurencija za novac biće žestoka, programa će biti mnogo, a postupak prijavljivanja može biti vrlo kompleksan. Sve to zahteva mnogo iskustva i znanja, zbog čega će vam – posebno ako ste novi na tom području – verovatno biti potrebna pomoć, iskusna ruka koja će vas voditi kroz sve potencijalne zamke na koje možete naići u fazi pripreme prijave projekta.
Na početku, pre samog početka traženja konkursa, treba da sednete i odgovorite na nekoliko ključnih pitanja u vezi vašeg projekta – O kakvom projektu je reč? Je li vaš projekat istraživački, investicioni ili je pak njegova svrha obrazovanje ljudi? Kakva je svrha projekta? Što su njegovi ciljevi? Zašto bi EU ili vaša država finansirala vaš projekat? Tek nakon što ste odgovorili na tih nekoliko pitanja, spremni ste da počnete da tražite pravi konkurs.
U fazi traženja pravog konkursa za vaš projekat treba da znate da li tražite nacionalne ili evropske konkurse. Ako se odlučite za nacionalne, dobar savet je da se obratite ministarstvu ili agencijama na području za koje tražite bespovratna sredstva. Ako, pak, želite da sarađujete na evropskim programima, treba da znate da svaki evropski program ima svoju internet stranicu, gde možete naći sve informacije o njemu. Takođe se možete obratiti i osobi za kontakt za taj program u vašoj zemlji.
Pažljivo sa dokumentacijom
Nakon što ste uspešno identifikovali pravi konkurs, treba vrlo pažljivo da pročitate svu dokumentaciju konkursa i sve podržavajuće dokumente. Zašto?
Iz dokumentacije konkursa možete dobiti informaciju zašto je taj konkurs uopšte bio objavljen, što objavljivač konkursa želi njime postići, šta sve treba da bude u predlogu prijavljenog projekta (kako treba da izgleda struktura projektnog predloga), kakav je stepen finansiranja i koliki deo sopstvenih sredstava morate podneti, na kakav način i kada treba predati prijavu projekta i šta će se na kraju ocenjivati.
Postoje neka opšta ograničenja kod prijave projekata na bespovratna sredstva, koja su gotovo uvek ista u svakom konkursu. Spomenuću samo par njih: prijavljivač ne sme da bude bankrotiran, ne sme da prima pomoć države za preduzeća u problemima, treba da je izmirio sve obaveze prema državi, da je platio sve poreze itd.
Uglavnom ni dva dokumenta konkursa neće biti ista. Zato treba uvek paziti na to kakva je dokumentacija za konkurs za koji se prijavljujete. Uostalom, dokumentacija se može u toku od otvorenja konkursa do roka za predaju prijave i promeniti, pa zato budite pažljivi da uvek čitate poslednju verziju bilo kojeg dokumenta.
