Piše: Snežana Moldovan-Milošević
San svakog deteta – da leti – Predrag Kanazir, CEO firme za proizvodnju nameštaja Eurokancom, ostvario je na pragu pete decenije života, kada je prvi put poleteo motornim zmajem. Osećaj koji je tada doživeo ne može se porediti ni sa jednim drugim. Danas, četiri godine posle prvog samostalnog susreta sa nebom, Kanazir ima 360 sati letenja (što na motornom zmaju, što na avionu) i osmeh večitog dečaka kao potvrdu dobrih strana bavljenja ovim neobičnim hobijem.
Gotovo svakoga dana, kada po završetku radnog vremena zatvori vrata porodične firme za proizvodnju nameštaja Eurokancom, Predrag Kanazir odlazi na letilište “13. maj” u Zemun Polju. Uprkos brojnim obavezama i poslovima koje obavlja pune 22 godine, CEO Eurokancoma ne zapostavlja svoj hobi – letenje motornim zmajem i avionom.
“Idem ovom logikom: ako posle toliko godina rada nisam uspeo da organizujem firmu tako da sebi mogu da priuštim slobodno popodne, onda firma ne bi ni trebalo da postoji”, kaže gospodin Kanazir za GM. “Na sreću, sve stvari su postavljene na svoje mesto, tako da imam dovoljno vremena da se bavim onim što mi, osim posla koji volim, pričinjava zadovoljstvo. Odrastao sam u Novoj Pazovi, u neposrednoj blizini batajničkog aerodroma. Kao i svako drugo dete ovde, i ja sam bio fasciniran avionima i sanjao da letim. Prvi nekomercijalni let ostvario sam pre četiri godine, iz puke znatiželje. Drugar je došao na ideju da odvedemo decu da se provozaju motornim zmajevima, ali smo onda odlučili da se provozamo i sami.”
Kad se, kako kaže, odlepio od zemlje zmajem, Kanazira su preplavila posebna osećanja. Oduševljen onim što je video sa visine od 1.600 metara, CEO Eurokancoma otišao je na počinak punih baterija, a jutro je dočekao nestrpljiv da opet poleti. Nekoliko dana kasnije Predrag je ponovo bio na letilištu, spreman da se vine u vazduh. Slutio je da je pronašao pravi sport za sebe.
“Igrom slučaja, jedan od mojih dobavljača u Italiji imao je sopstveni avion, pa sam, otišavši tamo, imao priliku da pilotiram, što mi se takođe veoma dopalo. Tada sam čvrsto odlučio da će moj hobi biti – letenje.”
Škola za pilota
Ponet ljubavlju prema letenju, Kanazir se, iako je počeo da troši petu deceniju života, vratio u školsku klupu. Upisao je školu za upravljanje motornim zmajem, završio je za nekoliko meseci, kupio zmaja i počeo da leti.
“Išao sam na časove tri meseca, tri puta nedeljno, na po dva sata teorije. Kad sam to završio i položio kolokvijume, otpočeo sam praktični deo koji je trajao sedam-osam meseci. Sada mi je ostalo još samo da položim glavni ispit koji će mi obezbediti samostalnu letačku dozvolu za pilota generalne avijacije. Dok to ne uradim, mogu samostalno da letim samo u okviru škole”, objašnjava nam.
Po pravilima koja vladaju u školskoj obuci, Kanazir je prvi put bez instruktora upravljao motornim zmajem posle pet i po sati letenja, a okušao se kao pilot ultra-lake letilice posle devet i po sati provedenih u vazduhu sa stručnim licem.
“Volim da letim sâm, ali mi isto tako prija i da imam društvo. Zato često motornim zmajem provozam svoje sinove, prijatelje i goste koji dođu na letilište. Volim da podelim dobar osećaj sa drugima”.
Prvi avion
Pre godinu i po dana Predrag Kanazir je kupio prvi avion. Opredelio se za dvosed koji proizvodi italijanska firma Alpi Aviation, a koja mu je ponudila i generalno zastupništvo, što je on oberučke prihvatio. No, to, ističe, nije učinio da bi uvećao kapital, već da bi pokrio troškove svog hobija.
Do sada je leteo do Valjeva, Čačka, Novog Sada, a najduža ruta avionom bila mu je do Leskovca. Tvrdi da nema strah od eventualnih komplikacija u vazduhu, jer je osnovna stvar koju je naučio u obuci da bezbedno sleti.
“Vožnja avionom i motornim zmajem je izuzetno bezbedna, čak sigurnija nego vožnja skuterom. Svaka letilica ima svoju finesu, odnosno bezbednu mogućnost letenja i prizemljenja čak i kad se ugasi motor”, tvrdi Kanazir.
Sport “za glavu”
Predrag Kanazir je član kluba “Vihor”, koji je osnovan u jesen 2003. godine u Novoj Pazovi. Iako mlad po stažu, “Vihor” je već dao državne prvake u motornom zmajarstvu. Takođe, Klub poseduje osam najnovijih motornih zmajeva i dva ultra-laka aviona, što ga svrstava u red najopremljenijih ove vrste u zemlji.
“Imamo deset vrhunskih pilota i instruktora letenja, kako za upravljanje motornim zmajem, tako i za upravljanje avionom. Svako ko napuni 16 godina, može da uči za pilota motornog zmaja i pilota ultra-lake letilice, dok je za generalnu avijaciju potrebno biti punoletan. Pre polaska na časove mora se otići na proveru psiho-fizičkih sposobnosti, na pregled koji se obavlja ili na surčinskom aerodromu ili na Vojno-medicinskoj akademiji. Ovo je lep sport i, kako ja to volim da kažem, mnogo je dobar za glavu, jer jača samopouzdanje, izoštrava koncentraciju i tera na promišljenu reakciju”, objašnjava Kanazir.
Pozicija letilišta “13. maj” jedinstvena je u svetu: s jedne strane nalazi se vojni aerodrom u Batajnici, a sa druge civilni aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu. Zato Kanazir i njegovi prijatelji letači često kažu da lete “između miga i boinga”.
I odmor i izazov
“U Srbiji ima između 18 i 20 sportskih aerodroma kao što su Čenej, Ečka, Vršac, Valjevo, Leskovac, Trstenik, Sombor, Subotica. Oni su svojevremeno funkcionisali zahvaljujući finansiranju države i vojske, jer su svi ti aerodromi bili alternativni vojni aerodromi. Iako su odlični za ovaj sport, teško ih je kupiti jer puno koštaju, ali je zato mnogo jednostavnije uzeti dva-tri jutra zemlje, napraviti neki hangar i eto letilišta! To može da isfinansira pet-šest ljubitelja ovog sporta”, tvrdi Kanazir.
Naš sagovornik je obišao brojna letilišta u Italiji, snimio ih fotoaparatom i kolegama iz “Vihora” predložio da u Srbiji primene italijanski model. Siguran je da bi mnogi ljudi mogli da provedu prijatno popodne van centra grada, u prirodi, u vazduhu, da steknu novo iskustvo, relaksiraju i telo i psihu, i sve to za manje para nego što bi potrošili u nekom restoranu.
“Želja nam je da sportsko nekomercijalno letenje u Srbiji podignemo na viši nivo, i to ćemo i učiniti”, obećava Predrag Kanazir.
