Jedna od najvažnijih tema u menadžmentu svakako je motivacija. Od nje zavisi stepen produktivnosti zaposlenih, njihova spremnost da ispolje kreativnost, a bez njih nema “proizvodnje rezultata”. Objašnjavajući značaj motivacije kao rezultata deljenja kompanijske vizije u “Trenucima istine…” Jan Karlzon navodi primer dva klesara koji imaju zadatak da klešu kocke od granita. Na pitanje šta rade, jedan od njih nezadovoljno odgovara da “prokleti kamen kleše u kocke”, dok drugi ponosno kaže da je “deo ekipe koja gradi katedralu”. Koji od njih je zadovoljniji i sigurno produktivniji savršeno je jasno. Uspešan menadžer, dakle, ne samo što sam mora da ima viziju budućnosti (i misije) preuzeća, već mora umeti da je prenese zaposlenima, a zatim i da pronađe pravi način da ih motiviše da daju svoj maksimum na njenom ostvarenju.
Problem motivacije provlači se kao lajt motiv kroz više tekstova u ovom broju GM-a. Kompleksnost teme zahtevala je sagledavanje iz više uglova: od balansa “Psihološkog ugovora” u kome su sadržane želje i očekivanja koji nisu uvek obuhvaćeni formalno-pravnim aktom koji se potpisuje pri zapošljavanju, preko traženja Pravednog sistema nagrađivanja, do Kreiranja podsticajnog radnog okruženja.
Naravno, i ovog puta, poput Maslova, insistiramo na “jupsihičkom menadžmentu”, gde se ne radi o manipulaciji zaposlenima u cilju ostvarivanja profita, već o prepoznavanju njihovih mogućnosti i razumevanju motiva, kako bi se uvažavanjem istih postiglo njihovo efikasno i efektivno radno angažovanje, ali i pomogla “samoaktualizacija”.
