Kojim to jezikom pričamo kada se nađemo van Srbije, zastupajući interese države, firme i raznih drugih institucija? Brisel, najveća evropska lobi prestonica, sa preko 10.000 lobističkih organizacija (premašio je čak i Vašington), predstavlja uzburkani lonac raznih vrsta interesa u kome samo najuspešniji donose rezultat.
Znamo li šta je lobiranje?
Po onome kakvu sliku o Srbiji u svim aspektima prezentiramo Evropi reklo bi se ne da ne znamo šta je to, nego da nam ni ne pada na pamet da u skorijoj budućnosti nešto naučimo o ovoj veštini. Pokušamo li da na ulici, hajde da uzmemo srpsku metropolu Beograd, zaustavimo prolaznika i upitamo ga da li zna šta je to lobista, gotovo stopostotno možemo da očekujemo odgovor: “To ti je neko ko za nekoga “muva” nešto za dobre pare!”
Sigurna sam da u svesti naših poslovnih ljudi i političke elite preovlađuje shvatanje da je lobiranje izuzetno važna kategorija, naročito kada su političke odluke u pitanju. Međutim, da bi se iz ovih aktivnosti nekako izvukli benefiti neophodna je i svest o potrebi da se u tu svrhu izdvoje određena finansijska sredstva. A svedoci smo da se za mnoge druge stvari (kada je dnevna politika u pitanju) novac mnogo lakše troši.
Cilj lobiranja
Osnovni cilj lobiranja predstavlja uticaj na nekoga ko ima političku moć, zbog čega javno mnjenje često ima negativan stav prema ovoj veštini. A da je u pitanju veština to je sigurno! Ona predstavlja neformalan uticaj da određene manje ili moćnije organizacije izdejstvuju odgovarajuće oduke.
Čak postoje škole u kojima se uče tehnike dobrog lobiranja. U Sloveniji već skoro deceniju postoji Sekcija za lobiranje u okviru Slovenačkog društva za odnose sa javnošću, koja želi da promoviše stav da lobiranje nije nešto nelegalno i da, drugim rečima rečeno, nije povezano sa neetičkim ponašanjem.
Da se lobiranje ne bi svelo na potkupljivanje, u SAD su uvedeni strogi etički kodeksi, tako da kongresmenima nije dozvoljeno da od lobista primaju poklone, bez obzira na vrednost tih poklona.
Danas se u razvijenim zemljama veoma dobro plaća dobra lobistička organizacija ili pojedinac. A da bi se za nekog lobistu moglo reći da je zaista dobar, on mora imati izgrađen lični integritet koji mu osigurava zadobijanje poverenja onih od kojih zavisi donošenje odgovarajuće odluke.
U oblasti biznisa lobiranje je najvažniji segment kada se radi o apliciranju za fondove Evropske unije. Stotine konsalting organizacija iz Evrope imaju svoje lobi organizacije koje omogućuju potrebne evropske kontakte (direktne i preko uključivanja u odgovarajuće mreže), obavljaju promotivne aktivnosti za svoje članove i klijente radi jačanja njihovog “evropskog imidža”.
Osobine dobrog lobiste
Sve što vam je potrebno da budete lobista – i to ne “samo” lobista nego efektivan lobista – jesu tri stvari: nekoliko osnovnih podataka, vera u cilj i zdrav razum. I … ne plašiti se grešaka!!!
Lobista mora da bude strateg (da ima takozvani „pogled iz helikoptera“), komunikator (da zna da razvije dijalog), facilitator (pomaže u predstavljanju), da zna da pravi mrežu (procenjuje zainteresovane strane). Takođe, mora da bude orijentisan ka rezultatu – da pronalazi rešenja, da bude vodič (da poznaje proces i procedure) i analitičar (da procenjuje kontekst, ciljeve, strategiju i aktivnosti).
Svi ovi atributi, ovako zajedno gledano, izgledaju krajnje dostižni. Međutim, u praksi nije tako. Često se među lobistima veoma brzo profilišu oni koji na najbolji način integrišu svaku od ovih osobina.
Još nešto veoma važno: lobista mora da bude pouzdan, odlučan, da zna da prouči dobro ciljane subjekte, da ih odabere kada je to moguće; da bude pripremljen za sastanke i da zna da naglasi konkretne aspekte problema.
Čemu sve to?
Neko bi mogao da pita zašto se uopšte “gnjaviti” sa institucijama EU. Jedan, i to veoma dobar, razlog leži u činjenici da većina domaćeg zakonodavstva (zemalja EU) potiče iz EU. Procenjuje se da je to od 75 – 90% po državi. Ukoliko ste privrednik, i želite što je moguće bolje okruženje za ostvarivanje profita, onda to ne možete ignorisati…
