Savremena kultura, pozicionirajući modernog menadžera u samo svoje središte, od svetskih korporacija, banaka, sportskih, medijskih, političkih ili kulturnih institucija, nedvosmisleno nam saopštava da je zauvek svršeno sa konceptom “self made man”, otelovljenog u pojavi pionira slobodne trgovine, prvih berzanskih mešetara ili kriminalaca koji su zastrašivanjem zaposeli najpre sivu zonu društvenosti, a potom i legalne institucije.
Umesto paradigme reprezentovane u liku danas zaboravljenog Aristotela Onazisa, koji je bez formalnog obrazovanja, sa društvenim manirima koje je sticao u hodu i poslovnom logikom odabiranom intuitivno i proveravanom na svakom projektu iznova, stigao do samog vrha, danas je na sceni novi koncept uspeha.
Herojsko doba ekonomskog entuzijazma, koje je omogućilo promućurnom i vrednom lučkom radniku da postane jedan od najvećih svetskih brodovlasnika, potvrđujući vladajući kredo post-ratovskog sveta – da je i samo nebo dohvatljivo, očitovalo se u slučaju ovog slavnog Grka i u činjenici da je ne samo u poslu već i u privatnom životu, birao samo najbolje! Od pravih kubanskih cigara, najfinijih vina, elegantnih jahti i privatnih aviona, pa sve do dve ženske ikone XX veka: čuvene operske dive Marije Kalas, i udovice američkog predsednika Žakline Kenedi.
Uživanje i strast međutim, za koje smo do skora naivno verovali da predstavljaju sam recept uspeha, izgleda da su danas, u doba vladavine narcističkog principa, svrgnuti sa svog povlašćenog mesta. Današnji napori za postizanje bogatstva, koje za mnoge predstavlja obećanu zemlju menadžerskog univerzuma, više je orjentisano na izazivanje divljenja, a manje na poštovanje u očima drugih. Čak i privatni život reprodukuje manipulativne strategije birokratske džungle, koje organizuju radni dan. Umesto uživanja, današnji menadžeri su izloženi imperativu permanentne edukacije ne samo u pogledu novih tehničkih pomagala kojima se čvršće umrežavaju sa poslovnim partnerima, već i u smislu novih komunikativnih tehnika, koje prete da potpuno kanonizuju njihovo ponašanje, slobodno vreme, pa čak i emocionalni život.
Stručnjaci za opštenje, naime, pišu priručnike koji treba da pomognu u obezbeđivanju dominantnog položaja “mladog lava pred kojim je budućnost”, vidljivosti na koktelima i neformalnim skupovima, dok nove strategije, koje se mogu naći i u medijima, nastoje da oslobode moderne biznismene osećanja anksioznosti, stresa i straha od gubitničke kvalifikacije.
Današnjim menadžerima nije ni najmanje lako. Potpuno ogoljena, logika kapitala danas pokazuje da se ljudski odnosi, kako javni tako privatni, pretvaraju u odnose dominacije, u svojevrsne igre moći, oslonjene na konflikt, zastrašivanje i zavođenje bez strasti, kao na prirodno stanje. Fantazam savršenstva, od standardizovanog izgleda, kalkulisanog i propisanog vida odmora na preporučenoj destinaciji, elegantne ali neupadljive partnerke, do nepogrešivosti odluka, kojim korporativna ideologija kao kakvom batinom maše ispred nosa menadžera sa ambicijom, predstavlja teško breme, koje mogu da izdrže samo ljudi sa integritetom.
A njima, kao ni Onazisu i njemu sličnima, nisu potrebne nikakve specijalne edukacije. Oslonjeni na svoje sopstveno drvo iznutra, zalivajući ga mineralima sopstvene spontanosti, hraneći ga sokovima svojih slabosti, oni retki, predodređeni za stvarni uspeh, ne računaju ni sa kakvom savršenošću, odsustvom humora ili cepidlačenjem, već sa vitalizmom i kreativnošću koji im nepogrešivo govore da su i porazi svojevrsni izazovi.
