Živimo u vremenu pokretnih slika, i to onih brzih, koje se smenjuju u trenu. Ovakav trend se odražava i na interpersonalnu komunikaciju u kojoj dominira – vizualno. Mnogi socijalni psiholozi su mišljenja da je vizualna komunikacija jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji kanal neverbalne komunikacije, a većina njih tvrdi da se već na osnovu same vizuelne informacije može prepoznati bar šest osnovnih emocija: sreća, tuga, strah, bes, iznenađenje, gađenje.
Čak i na fotografiji možemo poznati da je neko srećan ako ima osmeh na licu, donje kapke blago podignute i blago nabranu kožu na spoljašnjem delu oka. Iznenađena osoba ima širom otvorene oči, obrve su joj uzdignute, usta otvorena…
Lice govori najviše
Lice je najizražajniji deo tela, samim tim i najznačajniji u neverbalnoj komunikaciji, pa ipak poruke koje šaljemo licem ponekad znaju da budu pogrešno interpretirane. Tako, recimo, napetost se odražava kroz krut i ozbiljan izraz, ali se on može pogrešno razumeti kao ljutnja. S druge strane, kada sretnete nekog čije lice ne zrači dobrodošlicom, ne treba odmah da zaključite da taj izraz ima veze sa vama – može biti da je osoba napeta ili neraspoložena iz bilo kog drugog razloga.
Zato se u čitanju (odnosno interpretaciji) poruka sa nečijeg lica, osim na postojeća znanja, treba osloniti i na sopstvenu intuiciju, koja će sticanjem iskustva u tumačenju govora tela postajati sve izoštrenija.
Oprezno sa dodirima i komunikacionim zonama
Dodiri su, logično, određeni stepenom intimnosti koji postoji između ljudi koji komuniciraju na ovaj način. Uobičajeni i najčešći oblik dodira je rukovanje. Međutim, i ovde toplina pozdrava može biti naglašena kroz hvatanje šake obema rukama, tapšanje po ramenu, grljenje.
Baš kao i dodir, i ulazak u određene prostorne zone komunikacije zavisi od stepena prisnosti sa osobom sa kojom se komunicira. Tako se okružujući prostor do 45 cm oko osobe smatra njenom intimnom zonom, te nije primeren poslovnoj komunikaciji.
Ljudi, kao i životinje, narušavanje ličnog prostora smatraju pretnjom i na nju reaguju borbom, begom ili osećanjem anksioznosti.
Treba biti oprezan i sa ličnom zonom. Ona obuhvata prostor do 120 santimetara i omogućava živu interakciju, ali ako se neoprezno približite više od toga postoji rizik da vas smatraju neučtivim, dok sa druge strane, ako se suviše udaljite možete izgledati kao da ste nezainteresovani za sagovornika.
Poslovna komunikacija se može ostvarivati i u tzv. društvenoj zoni, koja podrazumeva okružujući prostor do 3,5 m, a više od ovoga možete biti udaljeni od onih kojima se obraćate jedino ako ste u ulozi predavača ili prezentatora.
Poznaju vas po koraku
Hod takođe odaje osobu, pa i na njega treba obratiti pažnju: tuđi analizirati, a svoj kontrolisati. Da biste ostavili utisak otvorene, samouverene osobe, spremne za komunikaciju, dok prilazite nekom treba da koračate mirnim, odmerenim korakom; podignute glave, pogleda usmerenog u visini njegovih očiju.
Istina ili laž?
Stručnjaci kažu da ćete nesigurnu osobu poznati po čestom dodirivanju i/ili trljanju očnih kapaka, češkanju, skretanju pogleda… Ali, ovo isto rade i osobe koje ne govore istinu ili žele nešto da sakriju od sagovornika… Kako pravilno protumačiti sve te različite signale neverbalne komunikacije? Važno je razumeti i imati na umu osnovne principi po kojima naša podsvest tumači govor tela. Neki od njih su pomenuti u ovom tekstu, neki u ranijim brojevima, a postoji i dosta knjiga napisanih na ovu temu. Dobra dodatna edukovanost postiže se kroz različite forme treninga, tokom kojih se uči čitav niz socijalnih veština, uključujući i govor tela. Nakon toga pravu meru i osećaj za detalje ćete steći kroz iskustvo.
Unapređujući svoje socijalne veštine bolje ćete razumeti druge (čak i kada misle da vam ništa nisu rekli), a sebe ćete umeti da predstavite u boljem svetlu.
