Postoji šala koja kaže da je pamet najpravednije raspoređena stvar na svetu – još niko se nije žalio da je nema dovoljno. O tome da li smo veoma pametni ili tek pametni govori naš IQ (racionalna inteligencija). Uostalom da nismo pametni toliko koliko jesmo ne bismo bili tu gde smo.
Mnogobrojna istraživanja u svetu, međutim, demantuju ovu tvrdnju i nedvosmisleno ukazuju da IQ na naš životni uspeh i pobede, osećaj zadovoljstva i sreće postignutim i urađenim utiče svega oko 20-30%. Mnogo važnija za naše životno postignuće je emocionalna inteligencija (EQ). Dakle, od racionalne inteligencije mnogo važnije je to koliko smo sposobni da ono najbolje što nosimo u sebi prezentujemo na pravi način, u pravo vreme, pred pravim osobama, na pravom mestu… što češće je moguće. Ali, i da osetimo ono što u sebi nose oni sa kojima živimo i radimo. Takođe, da budemo svesni znanja i mudrosti koje posedujemo, te da ne budemo lenji da njima podučavamo druge. Sve to nas čini – emocionalno inteligentnim.
O tome da li smo mi dovoljno emocionalno inteligentni najbolji sud mogli bi da daju oni koji nas dobro poznaju, koji sarađuju sa nama, koji su nam podređeni ili nadređeni. Mada bi svakako najbolje bilo kada bismo spoznali sebe u toj meri da možemo da se sagledamo slično kao što nas većina drugih vidi.
Karakteristike emocionalne inteligencije
Opsežnu studiju o emocionalnoj inteligenciji napisao je psiholog Danijel Goleman. On je kao osnovne karakteristike EQ-a, koje važe kako u privatnom životu, tako i u poslu kojim se čovek bavi, naveo sledeće:
– samosvest – svest o vlastitim osećanjima u datom trenutku i upravljanje odlukama u skladu sa tim; procenjivanje sopstvenih sposobnosti uz dovoljno samopouzdanja;
– samokontrola – upravljanje našim osećanjima tako da nam to olakšava posao koji obavljamo; svest o potrebi da se bude savestan i snaga da po potrebi odgađamo zadovoljstva da bismo što pre ostvarili cilj (i potom imali vremena za mnogo više zadovoljstava); samokontrola pri neizbežnim stresovima i snaga da se oporavimo od emocionalnih udara;
– motivacija – sposobnost da pokrenemo i usmerimo na pravi način ono što nosimo u sebi, svoje znanje i stručnost i to ka pravim ciljevima; da preuzimamo inicijativu i težimo boljitku, ali i da budemo istrajni kada se dese neuspesi, razočaranja, porazi – da smo optimisti;
– empatija – imati osećaj za emocije drugih ljudi – biti s obe strane ogledala; a kada spoznamo sebe i shvatimo druge, sigurno ćemo bolje funkcionisati i moći ćemo i drugima da ukažemo kako da oni bolje žive i efikasnije rade;
– društvene veštine – što tačnije “osećati” društvene situacije i mreže funkcionisanja. Intuitivno, samosvesno i stručno pokretati akcije, predvoditi, razrešavati sukobe i težiti saradnji i, po potrebi, timskom radu.
Osobine uspešnih menadžera
Posmatrajući najuspešnije menadžere, moguće je uočiti nekoliko zajedničkih osobina koje ih odlikuju. Među njima na prvom mestu je samosavlađivanje. I u najneugodnijim situacijama, kada su pod velikim stresom, uspešni menadžeri uspevaju da ostanu sabrani, ne napušta ih samopouzdanje, niti gube kontrolu.
Oni su takođe savesni i sigurni u sebe. Nikada ne beže od odgovornosti; kadri su da priznaju greške i neuspehe, ali u isto vreme preduzimaju korake da reše problem i rade dalje. Oni ne kukaju, niti svaljuju krivicu na druge.
I pouzdanost je jedna od osobina koje krase uspešne. Oni se pošteno odnose prema poslu, ne beže od njega, brinu o potrebama podređenih i to im je važnije nego da impresioniraju nadređene.
Uspešni su redovno oni koji umeju da se prilagode odnosima u zajednici – imaju dovoljno empatije, taktičnosti i saosećajnosti sa svima, bez obzira da li su u pitanju nadređeni ili podređeni. Oni umeju da grade veze i prihvate, čak neguju različitost. Za njih je karakteristično da se slažu i ostvaruju dobru komunikaciju sa ljudima različitih karaktera, vera, društvenog položaja…
Nikako ne treba zaboraviti ni samopouzdanje, bez kojeg nema vrhunskog direktora. Bez izraženog osećaja sigurnosti, svesti o vlastitim vrednostima i sposobnostima ne bi bilo ni hrabrog izražavanja i nepopularnih gledišta, niti žrtvovanja za ono što se smatra ispravnim. Samo samopouzdani mogu da istraju na donetim odlukama uprkos pritiscima drugih. Oni su kadri da se upuste u nešto novo, da istupaju kao vođe. Znaju da imaju dara i veruju u njega.
Samopouzdani su najčešće i otporni – optimistični, okrenuti radu, brže se oporavljaju od stresa i brže misle i delaju u pravcu boljitka.
Emocionalno inteligentne i kompetentne ljude karakterišu i intuicija i instinkt – mogu da u pravo vreme osete poruke iz svog nesvesnog bića, što je dragoceno za poslovne poteze u mnogim kompanijama.
Emocionalno kompetentni menadžeri
Prema studiji koja je rađena sa ”1000 najuspešnijih” oni koji zaslužuju ovakav epitet znaju da udruže misli, osećanja i znanje i da svoje potencijale sprovedu u delo. Isto tako, umeju da upotrebe sposobnosti svojih ljudi. Znaju da im je kod najboljih radnika bitna njihova stručnost, emocionalna inteligencija, a da je IQ bitan ali ne isključivo važan. Poznato im je da se zaposleni najviše koncentrišu kada im se postavljaju zahtevi nešto veći no obično i da su tada u stanju da urade više nego inače. Ako se od ljudi malo zahteva – njima je dosadno, ako se traži previše – postaju anksiozni. U toj delikatnoj zoni između dosade i anksioznosti javlja se ”flow” (tok, plima), kako to objašnjava Mihalj Čiksentmihalji, i predstavlja trenutke u radu kada prevazilazimo sami sebe, kada se naše veštine sprovode u potpunosti i bezgranično uživamo u samom poslu i njegovim rezultatima.
Umeti naljutiti se
Menadžeri koji to umeju da postignu kod sebe i podstaknu kod drugih, verovatno su već spoznali da je umeće samosmirivanjatakođe jedna od osnovnih životnih veština. Pri tome nije cilj potisnuti emocije, već postići ravnotežu. Isti izvor stresa na neke utiče pogubno, štetno i po zdravlje i po posao, ali ”oni pravi” umeju da od ”lošeg” stresa naprave dobar podsticaj, dodatni motiv, dopunsku energiju za nove životne uspehe.
Nije zgoreg setiti se ni šta nam je Aristotel (”Nikomahova etika”) ostavio u amanet: Naljutiti se na svakoga je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravo vreme i u pravoj meri – to je veoma teško.
