Odomaćena u našem jeziku reč „gazda“ dugo je označavala „vrhovnu upravljačku strukturu“ nekog sistema, bila to piljarnica, bakalnica ili kujundžijsko-zlatarska radnja. Možda spadate među one koji stavljaju reč jednakosti između reči „gazda“ i „menadžer“, ali postoje značajne semantičke razlike koje su vremenom terminu „gazda“ podarile pežorativni i negativni prizvuk. „Gazda“ je postao autarh sa stavovima poput „ja, pa svi ostali“, „biće onako kako ja kažem“ ili „ovo je moja firma i kome se ne sviđa, može odmah da ide“… Nasuprot tome, menadžer je neko ko u svome delovanju ne sme da dozvoli anahronizme, ko prati nova zbivanja, poštuje trendove i neprestano se trudi da osavremeni poslovanje.
Iako je reč „menadžer“ višeznačna, jedan od njenih prevoda bi bio „upravljač“. Gotovo ista reč iz grčkog jezika, Kybernes, takođe označava kormilara ili upravljača, ali predstavlja i koren reči „cybernetics“, koja je u vreme pojave prvih mehaničkih računskih mašina i holerit kartica za evidenciju označavala samoupravljive sisteme. Naravno, ne radi se ni o kakvom vidu samoupravljanja, već o izgradnji sistema koji će biti sposoban da se prilagođava okruženju i na vreme koriguje sopstvene greške.
Kibernetika je tokom vremena gotovo zaboravljena kao pojam, ali je prerasla u nešto što danas nazivamo informacione tehnologije. Informacione tehnologije, naravno, nisu ograničene samo na upravljanje i svoju primenu nalaze u projektovanju, praćenju procesa, marketingu i mnogim drugim oblastima, ali suštinska, semantička veza upravljanja i informacionih tehnologija danas je potpuno očigledna i prosto je neverovatno da se kao dobar menadžer ne oslanjate u velikoj meri na dobar informacioni sistem. Dakle, da biste prerasli iz „gazde“ u „menadžera“, neophodno je da koristite blagodeti informacionih tehnologija. Međutim, lakše je reći, nego učiniti…
Najpre, tu je vaš strah od računara. Jeste, kupili ste ga još odavno, ali samo zato što su vas deca „pritiskala“. Eto, vaš sin je odlično podesio grafičku karticu za igranje i ima sve kodeke za gledanje filmova, a vaša ćerka se odlično snalazi na Internetu, učestvuje u forumima o svemu i svačemu i četuje sa prijateljima iz celog sveta. A vi još uvek niste sigurni da li morate da pritisnete „Enter“ na kraju reda dok kucate običan tekst od nekoliko rečenica… Zatim, tu su razni prijatelji koji vas savetuju o tome da li vaš „informacioni sistem“ treba da ima AMD ili Intel procesor, jedan veći ili dva manja diska i gomilu drugih gluposti koje vi uopšte ne razumete…
Toplo vam preporučujemo – zaboravite sve to i krenite od nule! A šta ne treba da zaboravite? Ne zaboravite da su vam informacione tehnologije ipak neophodne, ali da računar nije „informaciona tehnologija“. On je samo jedan od preduslova da koristite informacione tehnologije.
Ilustracije radi, pogledajmo jednostavan primer zapošljavanja novog čoveka u firmu. Najprostije rešenje koje primenjuje „gazda“ je da se raspita kod prijatelja, poznanika i poslovnih partnera da li znaju nekog čoveka za „to i to“ radno mesto. U komplikovanijem slučaju, kada odziva nema, „gazda“ će zalepiti na radnju papir sa ispisanim obaveštenjem da se traži radnik ili radnica, obavezno potpisan mobilnim telefonom. Da li je to začetak korišćenja informacionih tehnologija?
Metod dede Vladimira
Sada ću u pomoć da pozovem sećanje na jednog od najznačajnijih savetodavaca u mom životu, deda Vladimira čije su reči bile: „Sinko, ako ne znaš ili nisi siguran šta da radiš, pogledaj oko sebe šta većina ljudi radi.“ Savet se pokazao veoma korisnim u raznim situacijama, počevši od jednostavnih ali potencijalno neugodnih situacija kada vam za ručak serviraju nepoznatu hranu koju treba da jedete nepoznatim priborom. Zato pogledajmo potencijalni scenarij zapošljavanja u obliku koji je prilično rasprostranjen u informatički razvijenijim sredinama…
Nakon svih analiza, menadžer je zaključio da ima potrebu za otvaranjem novog radnog mesta. Uključuje svoj računar i odlazi na internet servis na kome ljudi ostavljaju svoje radne istorije (CV), u kojima je opisano njihovo obrazovanje, kvalifikacije, iskustvo, prethodna radna mesta, uspesi i sve što bi moglo da bude značajno za njihovog budućeg poslodavca. Pošto se radi o komercijalnom servisu, kompanija plaća korišćenje tog servisa, jer računa da će joj se pristup podacima vratiti u vidu boljeg izbora odgovarajućeg čoveka. Naravno, tu menadžeri mogu da vide preporuke ostalih menadžera o ljudima koji traže posao: njihova zapažanja o stručnosti, zalaganju na poslu, socijalnom i psihološkom profilu koji ih čine pogodnima za rad u timu i slične podatke. Srećom ili na žalost po menadžere, i oni koji traže posao imaju sličnu razmenu podataka o profilu firme i kvalitetima menadžera kojima mogu da dopadnu u ruke…
Kada je zadao sve potrebne kriterijume u pogledu stručnosti, godina radnog iskustva i ostalih bitnih kriterijuma, servis će pretražiti bazu i ispisati listu potencijalnih kandidata sa kojima treba napraviti intervju. Sa iznenađenjem, menadžer je ustanovio da je na listi onih koji traže novi posao jedan od njegovih zaposlenih koji trenutno obavlja manje odgovoran, ali slabije plaćen posao. Sada se javlja dilema: da li da onoga koji je već zaposlen prebaci na novo radno mesto i potraži novog kandidata za oslobođeno radno mesto ili da ipak porazgovara sa svim kandidatima. To je pitanje na koje informacione tehnologije nemaju odgovor… Zato i postoje menadžeri. Jedini pravi odgovor morate da nađete sami; informacione tehnologije su tu samo da vam ponude opcije i ubrzaju rešenje.
Pravi odgovori na prava pitanja
Krenimo od pravih pitanja koja treba postaviti pred informacionu infrastrukturu koju ćete odabrati za vašu firmu. Prvo pitanje nije „koji kompjuter“, već „koje podatke i odgovore“ očekujete od vašeg informacionog sistema da biste povećali produktivnost, uklonili uska grla i, naravno, povećali profit. Zato ne treba da se stidite što još niste previše vešti u korišćenju računara. Ako ne verujete, stanite pred računar i glasno mu postavite pitanje: „Koga da zaposlim na tom-i-tom radnom mestu?“ Ako ne dobijete nikakav odgovor (a vrlo je verovatno da nećete), znajte da ste vi odneli pobedu u prvoj rundi. Vi ste menadžer koji odlučuje, a on je samo bedni pomoćnik koga možete da otpustite u bilo kom trenutku ako ne bude dobro obavljao svoj posao. Ali i veoma koristan pomoćnik koji vas može napraviti mnogo uspešnijim i bržim menadžerom nego što trenutno jeste.
Za početak, sedite ispred računara, uključite ga i pogledajte šta se dešava na ekranu. Ako vam se ne dopada to što vidite, slobodno ga isključite. Pokažite mu ko je „gazda“…
