Prvo, jedna obavezna ograda. Zasta nije neophodno da dobar menadžer ima iza sebe stručnu biblioteku da bi bio uspešan. Zaista ima neverovatno dobrih menadžera koji nemaju više od par priručnika. Ma, budimo iskreni, ima nekoliko talentovanih intuitivaca tamo napolju na tržištu, koji nikad nisu ništa pročitali. Ali, za prosek važi prosto i lako prihvatljivo pravilo: lakše se nauče dodatne, nove i izazovne stvari ako se ponešto o njima i pročita. I prouči. I primeni. Dakle, da zaključimo: stručna literatura je OK.
Drugo, ako vidim još jednu kopiju “The art of war” provrištaću! Molim da mi se jave svi uspešni poslovni ljudi koji su uspeli da svoj veliki problem sa registrovanjem američkog automobila koji je stigao u zemlju nakon vladine uredbe o Euro 3 motorima reše primenjujući neku od briljantnih maksima iz drevne knjige o ratovanju.
Treće, jeftine alegorije koje povlače paralelu između biznisa i nekog prirodnog procesa su simpatične kao dobar vic. Ama dosta više. Mislim, ozbiljno. “Radite biznis kako leptir leti”, “Delfinov pokret – osnova prilagođenog menadžera”, “Pčela, model dobrog timskog radnika”… Ja mislim da ih sve verovatno štancuje ista osoba koja je već fascinirana time koliko je bilo šta što sklopi uspešno i da se sprema krajnje hrabro (čitaj: drsko) za sledeću turu: “Bubuljice – kako primeniti to iskustvo u radu sa mušterijama”, “Timovi rastu – kao dlake iz ušiju” , “Komunicirajte uspešno – gledajte kako žohari trče” i … nemojte da me vučete za jezik; mogu da zamislim nekoliko prirodnih procesa koji dobro alegorijski predstavljaju ovakav autorki pristup.
Četvrto, nije dovoljno imati je, potrebno je i da je koristite. Literaturu, mislim. Evo kako uobičajeno teku stvari. Kupite sjajnu kolekciju knjiga, stavite je na policu u svojoj kancelariji. Zatim, dokupite još nekoliko, par na engleskom, dva tri primerka The art of war; stavite i njih na policu. Dokupite još par desetina na rasprodajama, aerodromima i stavite ih na policu. Nekoliko dobijete na poklon od ljudi koji su već provalili šta skupljate. I jednog dana shvatite neumitnu istinu: potrebna vam je veća polica. Uhvatite Ikein katalog, naručite veću, pa na nju sad stavite i pomenuti Ikein katalog i idete dalje. Imam jednu reč za vas: čitanje.
Peto, menadžment priručnici koji u svojim naslovima kriju nerealne, zavodljive i nasumice izabrane rokove i brojke najčešće imaju samo jednu dobru stvar: naslov. Mislim, naslov je često prevedena verzija retoričkog i bajkovitog pitanja. Umesto”Postanite najbolji menadžer na svetu za četiri minuta” naslov je u stvari ”Zar ne bi bilo sjajno kada biste mogli da postanete najbolji menadžer na svetu za četiri minuta?” ili “Postanite GM za nedelju dana” je zaista: ”Zar ne biste voleli da možete da postanete GM za nedelju dana?”. I naravno, autori nam i kažu da se u stvari radi o prodaji naslova. Kako? Pa kad otvorite te knjižice one su napunjene nasumice izabranim rečima kao što su:”Veverica, truć truć truć, magla, sinusoida i eto za nedelju dana…” , jer i oni znaju da nije bitno šta je unutra. Naslov je obavio stvar.
Šesto, literatura koja je na stranom jeziku ima smisla samo ako taj jezik govorite (i čitate). Ako verujete da jezik koji ne govorite možete polako da dešifrujete uz pomoć slobodnih asocijacija , rečnika i prepoznavanja poslovnih fraza, ja vam se divim. Mislim da ne smete da stanete na jednom jeziku. Očekujem da u svojoj kolekciji imate “The art of war” na kineskom. Kako se ono na kineskom kaže “pretenciozna smlata”?
Sedam, stripovi nisu stručna literatura. Da, i ja volim Dilberta. Da, ima u njemu puno zabavnih, nadahnutih i tako smešnih stvari da izgleda kao da je sedeo na našem poslovnom sastanku i hvatao beleške. Da, mnogi ljudi se rado sećaju koja karikatura ih podseća na koju konkretnu situaciju. Da, lako se čita. Ponoviću ono sa samog početka ako ste već zaboravili. Stripovi nisu stručna literatura. Mislim, u stvari jesu, ali prvo kad sažvaćete puno stvarnih problema ili prave stručne literature, stripovi će biti upravo onoliko korisni kao i bilo koja laka forma. Kao “puškice”, recimo.
Osam, bilo koja literatura koja je zasnovana samo na nabrajanju gomila jednostavnih pravila. Liste, liste, liste. “Pet stvari koje svaki menadžer zna”, “Još osam stvari koje bi svaki menadžer morao da zna”, “Trideset sedam stvari koje smo zaboravili da pomenemo u prve dve knjige”, “Devet stvari koje morate znati o poslovnoj literaturi”. Da vas podsetim, spiskovi su korisni ako znate šta da radite sa njima. Mislite da ovakve knjige funkcionišu? Onda verovatno mislite i da je astronaute bilo kojeg leta na Mesec na sedištima njihovih raketa čekalo štampano uputstvo “Deset stvari koje astronaut mora da zna da bi stigao do Meseca ne spalivši pri tom sebe, kompletnu posadu i ne nasukavši se na neki asteroid”. Da, zašto trenirati dugotrajno i uporno?
Devet, biografije uspešnih biznismena koje su štampale njihove kompanije. Aman, da li iko veruje u jednu reč koju pročita u takvoj knjizi?! Možda je indikativno što najčešće počinju rečima: “Džon Džonson je bog među ljudima i njemu nema ravnog ni na polju biznisa, ni na polju filozofije, ni na polju sirove seksualne privlačnosti…” Sad, umesto imena Džon Džonson stavite ime bilo kojeg uspešnog svetskog (ili domaćeg) biznismena. Da, odatle se puno dâ naučiti….
