Odmor. Koliko se toga značajnog za čoveka krije u toj naizgled jednostavnoj reči. Odmor ono što nam je svima više nego potrebno u ovim vremenima “bez vremena”.
Često se dešava da prva asocijacija na spomen ove reči većini ljudi bude baš neka egzotična destinacija. I to nije neočekivano, već prosto dođe kao neki logičan sled stvari, jer se pod odlaskom “daleko”, ne tako retko podrazumeva i beg od sebe samog, od svoje svakodnevice, osećaja “kao kod vlastite kuće”. Ipak, ne mora sve biti tako…
Postoje u našoj lepoj zemlji predeli okupani suncem, mesta u koja ne bežite od sebe, već se sa sobom susrećete. Ta širina pod nebesima nosi u sebi utehu da se život otkriva u svojoj punoj lepoti tek kada mu skinemo paučinu s očiju, kad u mirisu bagrema osetimo sopstveni puls i izvrnutih džepova “zakoraknemo u ravnicu dušom”…
U srcu ravnice
Tamo negde u južnom Banatu, gde oblake možete da dotaknete rukom, misli će vam razbistriti, a osmeh izmamiti belocrkvanska jezera. Sigurno. Zato što nikog ne ostavljaju ravnodušnim…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
