Za pojam Kaizen vezani su razni lepi pojmovi i izreke, poput „raditi pametnije a ne više“, „svakoga dana u svakom pogledu se sve više napreduje“, „malim unapređenjima do velikih rezultata“. Međutim, neopravdano, pojam Kaizen nekako vezujemo uvek za industriju, najčešće za proizvodnju gde očekujemo da zaposleni svakodnevno daju predloge i sprovode mala unapređenja, svesni da će im to malo po malo olakšati posao, učiniti ih efikasnijim, a firmama doneti benefite u vidu produktivnosti, veće zarade i slično.
Autor: Nikola Marjanović, osnivač i konsultant, Tecor Consulting, vodeći implementator Kaizen filozofije
Kako je vreme najvredniji resurs koji imamo, a kako je svima dato isto vreme tokom dana i nedelje, pitamo se kako neki ljudi uspevaju da urade tako puno toga u odnosu na neke druge. Kako je jednom čoveku jedan dan dovoljan da uradi mnogo toga, dok je drugom za to potrebno par dana? Ključ je u organizovanju svojih obaveza, do planova ali i načina realizacije. Sve je to smešteno u jednu japansku reč KAI ZEN koja doslovno znači promena na bolje.
Pretpostavimo da svima nama „pametno živeti“ znači imati vremena za stvari koje volimo. Ako pametno živeti znači raditi 8 sati i spavati 8 sati, a sve ostalo smestiti u preostalo vreme, grubo rečeno, ne ostaje nam baš puno. Pametno živeti, uživati u životu, imati vremena za stvari koje volimo. Zvuči prilično teško, međutim – nije. Hajde da se zapitamo na koliko načina možemo da uradimo bilo koju svakodnevnu kućnu obavezu. Usisavanje, peglanje, pranje, kuvanje… Najjednostavnije što možemo da uradimo je da neke stvari radimo „usput“ i paralelno. Na primer, dok provri voda za kafu izvadimo sudove iz mašine, i već smo malo uštedeli. No poenta nije u tome.
Poenta i cilj kako doći do više vremena leži u tome da naučimo da razmišljamo kako neke stvari možemo brže, lakše i jednostavnije da uradimo, da promišljamo i da svakodnevno učimo iz svojih grešaka – na primer, usisao sam, pa samo posle toga brisao prašinu i shvatio da sam pogrešio, jer mi je prašina ponovo pala na pod. Ovo naučim i zapamtim, i sledeći put ne dozvolim da ponovim istu grešku.
Dalje planiram aktivnosti – imam svoj lični plan aktivnosti, te ne dozvolim da kada dođem kući i otvorim frižider shvatim da nemam ništa za jelo, pa tek onda odem u prodavnicu, već u povratku sa posla pravo svraćam u prodavnicu. Ovim sam uštedeo vreme odlaska i povratka iz prodavnice, jer sam to obavio „usput“.
Bezbroj je primera, i sve što radimo možemo da uradimo bolje. Na nama je da vežbamo uočavanje toga šta može bolje, da iz toga učimo i da primenjujemo novi način rada.
„Najefikasniji su oni koji žele da budu bolji u svemu što rade, a oni stižu i da završe posao, i da obave svakodnevne obaveze, i da provedu srazmeran deo svog vremena sa svojim najdražima“, poručuju stručnjaci Tecor Consultinga.
