Deloitteovo 14. izdanje godišnjeg istraživanja o generaciji Z i milenijalcima obuhvata odgovore više od 23.000 ispitanika iz 44 zemlje. Prema projekcijama, do 2030. godine ove generacije činiće 74% svetske radne snage. Istraživanje pokazuje da su im prioriteti novac, smisao i balans između poslovnog i privatnog života, dok sticanje tehničkih i „mekih“ veština smatraju ključnim za uspeh u budućem poslovnom okruženju.
Razvoj karijere bez adekvatne podrške od strane lidera
Iako su ambiciozni, mnogi pripadnici generacije Z ne žele da postanu rukovodioci. Umesto toga, važne su im mogućnosti za učenje, ravnoteža između posla i privatnog života, i napredak.
- Rukovodeće pozicije nisu prioritet: samo 6% pripadnika generacije Z vidi sebe u rukovodstvu kao glavni cilj; ipak, mnogi biraju poslodavce upravo zbog mogućnosti za učenje.
- Žele više podrške od rukovodilaca: oko polovine kaže da bi želeli da ih rukovodioci uče i mentorišu, ali to zaista iskusi samo trećina.
- Sumnje u obrazovanje: oko četvrtina ispitanika sumnja da fakultetsko obrazovanje pruža relevantne veštine i iskustvo za tržište rada.
GenAI i budućnost rada
Upotreba generativne veštačke inteligencije brzo raste i pomaže mladima da poboljšaju kvalitet rada – ali izaziva i zabrinutost.
- Sve više koriste GenAI: velika većina očekuje da će GenAI promeniti njihov posao u narednih godinu dana, a više od polovine već sada koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu.
- Pomešana osećanja: iako mnogi navode poboljšanje u kvalitetu rada i balansu, preko 60% se brine da bi AI mogao da eliminiše radna mesta, pa traže poslove koji su “otporni na AI”.
- “Meke” veštine su ključne: više od 80% ispitanika smatra da su veštine poput empatije, komunikacije i liderstva važnije za napredovanje u karijeri nego tehničke veštine.
U potrazi za novcem, smislom i ravnotežom između poslovnog i privatnog života
Kada biraju poslove i razmišljaju o karijeri, mladi navode tri ključna faktora: finansijsku sigurnost, svrhu i ravnotežu između privatnog i poslovnog života.
- Finansijska nesigurnost raste: skoro polovina pripadnika generacije Z (48%) i milenijalaca (46%) kaže da se ne oseća finansijski sigurno – što je značajan porast u odnosu na prošlu godinu, a bez finansijske sigurnosti ređe doživljavaju posao kao smislen i imaju lošije mentalno zdravlje.
- Svrha utiče na zadovoljstvo poslom: oko 9 od 10 ispitanika kaže da im je osećaj svrhe važan za zadovoljstvo na poslu; za neke to znači pozitivan uticaj na društvo, a za druge mogućnost da zarade, imaju slobodno vreme ili razviju veštine koje im pomažu van posla.
- Dobro mentalno zdravlje pomaže u održavanju osećaj svrhe: među onima koji prijavljuju dobro mentalno zdravlje, 67% generacije Z i 72% milenijalaca kaže da njihov posao ima smisla, dok kod onih sa lošim mentalnim zdravljem taj procenat je znatno niži (44% i 46%).
Za više informacija, pročitajte ceo izveštaj: www.deloitte.com/genzmillennialsurvey
