Digitalno doba je olakšalo upoznavanje ljudi, ali i donelo neke potpuno nove rizike. Aplikacije za sastanke, društvene mreže i aplikacije za razmenu poruka zbližavaju ljude, ali mogu otvoriti vrata i eksploataciji i zlostavljanju u vezama.
Rast popularnosti onlajn upoznavanja stvorio je plodno tle za manipulaciju. Osećaj da su upoznali nekoga koga nikada nisu lično sreli mnoge korisnike je ohrabrio da dele lične podatke ili intimne slike pre nego što zaista shvate ko su oni sa kojima ih dele. Nedavna studija kompanije Kaspersky otkriva da je 39% ljudi dobi od 25 do 34 godine podelilo intimne slike sa nekim koga nikada nisu sreli u stvarnom životu.
Ovakvo ponašanje otvara put brojnim zloupotrebama – bilo da se radi o zloupotrebi intimnih slika, stalkervareu ili deepfake prevarama. Onlajn sastanci su sve izloženiji opasnosti koje nisu bile uobičajene pre samo nekoliko godina. Tri su najveće pretnje o kojima treba povesti računa.
Privatne fotografije – javna noćna mora
Zloupotreba intimnih slika (Intimate Image Abuse – IIA) ili „osvetnička pornografija“ jedan je od veoma štetnih oblika digitalne zloupotrebe. Kako se deljenje intimnih slika normalizuje, mnogi se osećaju bezbedno kada partnerima ili onlajn simpatijama povere lične fotografije. U istraživanju „Gola istina“, koje je obuhvatilo 9.000 ispitanika, skoro polovina njih je izjavila da je doživela ili poznavala nekoga ko je iskusio zloupotrebu intimnih slika. Problem je posebno ozbiljan među mlađim generacijama u dobi od 16 do 24 godine, od kojih je 69% priznalo da su ovo doživeli. Uprkos rizicima, prebacivanje krivice na žrtve je i dalje uobičajeno, jer 50% ispitanika veruje da su oni koji dele intimne slike odgovorni ako one procure. Ovo odražava široko rasprostranjeno nerazumevanje koncepta pristanka i privatnosti.
Eksperti kompanije Kaspersky upozoravaju da je potrebno pažljivo proceniti nivo poverenja koji imamo prema osobi sa kojom delimo svoje fotografije i imati na umu potencijalne posledice curenja privatnih fotografija. Pored toga, mnoge platforme društvenih medija imaju sisteme za otkrivanje i uklanjanje intimnih slika objavljenih bez saglasnosti, i veoma je korisno unapred znati kako se prijavljuje takav sadržaj. Potrebno je i voditi računa o svojim lozinkama i izbegavati upotrebu identičnih lozinki za više platformi, jer to može naloge učiniti ranjivijim na neovlašćeni pristup.
Aplikacije koje nas špijuniraju: stalkerver pretnja
Stalkerver je softver koji tajno prati nečiju lokaciju, poruke i dnevne aktivnosti, često prerušen u alate protiv krađe uređaja ili alatke za roditeljsku kontrolu koja se koristi u zlonamerne svrhe. Tokom 2023.godine širom sveta je identifikovano preko 31.000 slučajeva infekcije ovakvim tipom malvera, što je porast od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Mnoge žrtve nisu ni svesne da su pod nadzorom zbog skrivene prirode ovih aplikacija. Osim stalkervera, često se koristi nadzor nad GPS lokacijom ili društvenim medijima – zapanjujućih 34% ispitanika priznalo je da je proveravalo profile svojih partnera.
Eksperti upozoravaju na oprez – znakovi instaliranog stalkervera mogu biti neuobičajeno pražnjenja baterije, aplikacije koje ne prepoznajete ili iznenadne promene u dozvolama za korišćenje lokacije, kamere ili mikrofona. Ažuriranjem i prilagođavanjem podešavanja privatnosti i redovnim pregledanjem dozvola za aplikacije se smanjuje rizik od praćenja.
Kada vidite ono čega nema: dipfejk pretnja
Dipfejk sadržaji nastaju kada se uz pomoć veštačke inteligencije (AI) kreiraju hiperrealistične lažne slike, video zapisi, pa čak i audio snimci. Nekada odbačeni kao trikovi niskog kvaliteta koji je lako uočiti, dipfejkovi su sada evoluirali i postali neverovatno ubedljivi. Alati otvorenog koda su olakšali kreiranje dipfejk sadržaja svakome sa osnovnim tehničkim veštinama, što značajno uvećava stepen primene ovakvih sadržaja u onlajn odnosima.
Dok su u početku pažnju javnosti privlačili difejk sadržaji slavnih ličnosti, sada žrtva ove tehnologije može da postane bilo ko. U romantičnom kontekstu, dipfejk se može koristiti za kreiranje lažnih kompromitujućih slika ili video zapisa. Ovi materijali se zatim koriste za ucene, pri čemu počinioci prete da će objaviti sadržaj ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi.
Stručnjaci preporučuju korisnicima da prate znakove upozorenja kao što su pretnje u vezi sa kompromitacijom medijima. Mnoge platforme društvnih mreža sada koriste alatke za otkrivanje i označavanje sadržaja nastalih upotrebom veštačke inteligencije i omogućuju njihovo uklanjanje nakon prijave. Svest o ovoj pretnji je ključna – neophodno je informisati se o dipfejk tehnologiji i njenoj potencijalnoj zloupotrebi u onlajn upoznavanju.
Informisanost i oprez su ključni za smanjenje rizika prilikom upoznavanja na mreži. Saglasnost u digitalnom svetu nije nešto što traje neograničeno – ozbiljan problem digitalne privatnosti je i podatak da 30% muškaraca veruje da to što su dobili intimnu sliku znači da je i poseduju. Ciljano obrazovanje je ključno za rešavanje zlostavljanja putem intimnih slika, uhođenja i uznemiravanja. Kako tehnologija menja naše emotivne odnose, moramo ostati informisani i oprezni kako bismo se zaštitili od rastućih pretnji kao što su zloupotreba slika, stalkerver i dipfejks.
Razumevanjem ovih rizika, preduzimanjem koraka da se zaštitimo i instaliranjem sveobuhvatnog bezbednosnog rešenja kao što je Kaspersky Premium, možete pomoći da zaštitite svoje uređaje od pretnji kao što su stalkervare i drugi malver.
Za više detalja, pročitajte izveštaj i Vodič za bezbedan onlajn dejting koji je pripremila kompanija Kaspersky.
