- Tražnja klijenata banaka za kreditima na Zapadnom Balkanu još uvek je stabilna, podstaknuta potrebama za obrtnim kapitalom. Međutim, uslovi kreditiranja su pogoršani i očekuje se da će ponuda ostati slaba, naročito usled zabrinutosti u pogledu budućeg kreditnog kvaliteta, perspektive lokalnog tržišta i visoke inflacije.
Prema Istraživanju bankarskog kreditiranja u regionu CESEE, koje je Evropska investiciona banka (EIB) sprovela u proleće 2023. godine, tokom krize Banke Silicijumske doline i banke Credit Suisse, međunarodne bankarske grupe koje posluju u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) pokazale su otpornost i posvećenost regionu. Istraživanje je pokazalo da je u proteklih šest meseci znatna većina (73%) matičnih banaka u regionu CESEE zadržala svoju izloženost, dok je 18% povećalo svoje prisustvo. U pogledu dugoročnih strategija, prekogranične bankarske grupe ukazuju na nameru ili da održe isti nivo poslovanja (45%) ili da se selektivno šire (45%) u regionu.
Prema glavnoj ekonomistkinji EIB Deborae Revoltella, „istraživanje bankarskog kreditiranja u regionu CESEE potvrđuje nastavak posvećenosti međunarodnih bankarskih grupa regionu CESEE, kao i njihove napore da održe stabilnost. Međutim, u aktuelnom makroekonomskom kontekstu, evidentno je dalje pooštravanje uslova finansiranja na strani ponude u svim segmentima poslovanja i u većini zemalja, a ono će se zadržati i u narednim mesecima.”
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, samo nekoliko banaka ima u planu da selektivno smanji svoju izloženost regionu, dok preko 40% banaka planira da održi postojeći obim poslovanja u dugom roku, a gotovo 45% da selektivno proširi svoje prisustvo. Međutim, imajući u vidu usporavanje rasta, visoku inflaciju i veće kamatne stope, banke predviđaju porast problematičnih kredita, što će se naročito odraziti u sektoru stanovništva i sektoru privrede. One očekuju da će trenutno povoljno okruženje za finansiranje ostati takvo i tokom sledećih šest meseci, pa se čak i poboljšati, ponovo podstaknuto depozitima stanovništva i privrede, a uprkos očekivanom smanjenju finansiranja centralnih banaka.
„Region Zapadnog Balkana još jednom pokazuje svoj tržišni potencijal, otpornost i spremnost za prevazilaženje tekućih geopolitičkih ograničenja. Posvećenost bankarskih grupa podršci ekonomskog rasta mora biti zaštićena, a Grupacija EIB će nastaviti da obezbeđuje finansiranje koje je regionu neophodno za adekvatan odgovor na buduće potrebe”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsednica EIB.
Rast kredita je na Zapadnom Balkanu znatno usporen od početka 2022. godine, dok je kreditni kvalitet ostao stabilan, kao i pristup finansiranju, zahvaljujući stalnom prilivu depozita, kako od privrede, tako i od stanovništva. Tokom proteklih meseci (za razliku od prethodnih faza ekonomskog usporavanja), tražnja za kreditima (koja ukazuje na spremnost klijenata da pozajmljuju od banaka) na Zapadnom Balkanu nije pokazala znake usporavanja i očekuje se da će ostati jaka, u većoj meri kod sektora privrede (velikih pravnih lica i MSP) nego kod stanovništva (potrošački krediti i kupovina stanova). Međutim, promenila se njena struktura, s obzirom da je sada njen glavni pokretač obrtni kapital (odražavajući potrebe preduzeća za održavanjem likvidnosti), dok se očekuje negativan doprinos segmenata fiksnih investicija i stanovništva. Naročito je niska tražnja za potrošačkim i hipotekarnim kreditima, a očekuje se da će ostati smanjena.
S druge strane, tokom proteklih meseci znatno se pogoršala ponuda kredita (koja ukazuje na spremnost banaka da odobravaju kredite) i očekuje se da će ostati slaba. Pooštravanje uslova kreditiranja odrazilo se na sve segmente poslovanja, pri čemu se može reći da su MSP pod najvećim uticajem. Očekuje se da će nedostaci na strani ponude trajati i tokom sledećih šest meseci, mada u nešto manjem intenzitetu, ali su moguća poboljšanja u segmentu hipotekarnih kredita.
Više informacija možete naći ovde.
