Ujedinjene nacije konstatuju da je 2020. došlo do dramatičnog pogoršanja gladi u svetu – većina toga verovatno je posledica COVID-19. Iako uticaj pandemije tek treba u potpunosti istražiti, izveštaj više agencija procenjuje da je prošle godine oko desetine globalne populacije – do 811 miliona ljudi, bilo pothranjeno. Ovaj broj ujedno nagoveštava da će biti potreban ogroman napor da bi svet ispunio svoje obećanje da će se glad iskoreniti do 2030. godine.
Ovogodišnje izdanje Stanja o sigurnosti hrane i ishrane u svetu prva je globalna procena ove vrste u eri pandemije. Izveštaj zajednički objavljuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Svetski program za hranu UN (WFP) i Svetska zdravstvena organizacija Organizacija (WHO).
U izdanjima iz prethodnih godina već je primećeno da je na kocki bezbednost hrane za milione ljudi na svetu – među kojima i za mnogo dece. „Nažalost, pandemija i dalje otkriva slabosti naših prehrambenih sistema, koje ugrožavaju živote i egzistenciju ljudi širom sveta“, pišu šefovi pet agencija UN-a u ovogodišnjem Predgovoru.
Oni dalje upozoravaju na „kritični trenutak“, čak iako nove nade polažu u povećani diplomatski zamah. „Ova godina nudi jedinstvenu priliku za unapređenje sigurnosti hrane i ishrane kroz transformisanje prehrambenih sistema sa predstojećim Samitom UN-a o prehrambenim sistemima, Samitom o ishrani za rast i COP26 o klimatskim promenama.“ „Ishod ovih događaja“, dodaje petorka, „nastaviće da oblikuje […] drugu polovinu Dekade akcije za ishranu UN“ – opredjeljenje za globalnu politiku koja tek treba da postigne svoj cilj.
Detaljne brojke
Već sredinom 2010-ih glad je počela da raste, raspršujući nade da će moći da se obuzda . Uznemirujuće je što je 2020. godine glad narasla i u apsolutnom i u proporcionalnom smislu, nadmašujući rast stanovništva: procenjuje se da je oko 9,9% svih ljudi bilo pothranjeno prošle godine, naspram 8,4% u 2019.
Više od polovine svih pothranjenih ljudi (418 miliona) živi u Aziji, više od trećine (282 miliona) u Africi, a manji deo (60 miliona) u Latinskoj Americi i na Karibima. Ali najoštriji porast gladi zabeležen je u Africi, gde je procenjena prisutnost pothranjenosti kod 21% stanovništva – više nego dvostruko veća od bilo koje druge regije.
I na drugim merenjima, 2020. godina bila je mračna. Sveukupno, više od 2,3 milijarde ljudi (ili 30 procenata globalne populacije) nije imalo pristup adekvatnoj hrani tokom cele godine: ovaj pokazatelj (poznat kao rasprostranjenost umerene ili ozbiljne prehrambene nesigurnosti) skočio je u jednoj godini koliko u prethodnih pet zajedno. Nejednakost polova se produbila: na svakih 10 muškaraca koji nisu sigurni za hranu, 2020. godine bilo je 11 žena koje nisu sigurne za hranu (u poređenju sa 10,6 u 2019).
Pothranjenost je opstala u svim oblicima, a deca su platila visoku cenu: u 2020. godini procenjuje se da je preko 149 miliona mlađih od pet godina bilo zaostalo u razvoju ili prenisko za njihove godine; više od 45 miliona – preslabo ili pretanko za svoju visinu; i skoro 39 miliona – prekomerne težine. Pune tri milijarde odraslih i dece i dalje su ostali bez zdrave ishrane, uglavnom zbog prevelikih troškova. Skoro trećina žena reproduktivnog doba pati od anemije. Globalno, uprkos napretku u nekim oblastima – na primer, više novorođenčadi se hrani isključivo majčinim mlekom – svet nije na putu da postigne ciljeve za bilo kakve nutritivne pokazatelje do 2030. godine.
Ostali pokretači gladi i neuhranjenosti
U mnogim delovima sveta pandemija je pokrenula brutalnu recesiju i ugrozila pristup hrani. Ipak, i pre pandemije, širila se glad; napredak u smanjivanju neuhranjenosti je izostajao. Ovo je tim više bilo u zemljama pogođenim sukobima, klimatskim ekstremnim uslovima ili drugim ekonomskim padovima ili borbom protiv velike nejednakosti – što sve izveštaj identifikuje kao glavne pokretače nesigurnosti u hrani, koji imaju povratni i kombinovani negativan uticaj.
Prema trenutnim trendovima, Stanje sigurnosti hrane i ishrane u svetu procenjuje da će Cilj održivog razvoja 2 (Nulta glad do 2030. godine) biti promašen za gotovo 660 miliona ljudi. Od ovih 660 miliona, oko 30 miliona može biti povezano sa dugotrajnim efektima pandemije.
Šta se (još) može učiniti
Kao što je navedeno u prošlogodišnjem izveštaju, transformisanje prehrambenih sistema od suštinskog je značaja za postizanje sigurnosti hrane, poboljšanje ishrane i stavljanje zdrave ishrane na dohvat ruke svima. Ovogodišnje izdanje ide dalje i daje šest „puteva transformacije“. Oni se, kako kažu autori, oslanjaju na „koherentan skup politika i investicionih portfolija“ kako bi se suprotstavili pokretačima gladi i neuhranjenosti.
U zavisnosti od određenog pokretača (ili njihove kombinacije) sa kojim se suočava svaka zemlja, izveštaj podstiče kreatore politike da:
• integrišu humanitarne politike, politike razvoja i izgradnje mira u konfliktnim područjima – na primer, kroz mere socijalne zaštite kako bi se sprečilo da porodice prodaju svoju oskudnu imovinu u zamenu za hranu;
• povećaju klimatsku otpornost u prehrambenim sistemima – na primer, dajući malim poljoprivrednicima široki pristup osiguranju od klimatskog rizika i finansiranju zasnovanom na prognozama;
• jačaju otpornost najugroženijih na ekonomske nedaće – na primer, kroz programe podrške u robi ili u novcu kako bi se smanjio uticaj pandemijskih šokova ili nestabilnost cena hrane;
• Intervenišu duž lanaca snabdevanja kako bi se smanjili troškovi hranljivih namirnica – na primer, podsticanjem sadnje bio-ojačanih useva ili olakšavanjem pristupa tržištu uzgajivačiima voća i povrća;
• bore se protiv siromaštva i strukturnih nejednakosti – na primer, jačanjem prehrambenih lanaca vrednosti u siromašnim zajednicama kroz transfere tehnologije i programe sertifikacije;
• ojačaju prehrambeno okruženje i promeniti ponašanje potrošača – na primer, uklanjanjem industrijskih transmasti i smanjenjem sadržaja soli i šećera u sadržaju hrane, ili zaštitom dece od negativnog uticaja reklamiranja hrane.
Izveštaj takođe poziva na „prilagođavanje mehanizama upravljanja i institucija“ kako bi se omogućila transformacija. Kreatorima politike predlaže se savetovanje sa najširom javnošću; osnaživanje žena i mladih; i proširenje dostupnosti podataka i novih tehnologija. Iznad svega, autori urgiraju, da svet mora da deluje sada – ili da gleda kako se pokretači gladi i neuhranjenosti ponavljaju sa sve većim intenzitetom u narednim godinama, dugo nakon što je prošao šok pandemije.
