Evropska unija ubedljivo je najveći i najvažniji trgovinski partner Srbije u 2019., pokazuju podaci koje je objavila Delegacija EU u Srbiji. Prema ovim podacima, 63% ukupne trgovine Srbije u 2019. obavljeno je sa Evropskom unijom.
Ukupna trgovina između EU i Srbije iznosila je 24,9 milijardi evra, što je za 250% više u odnosu na 2009., kada je počeo da se primenjuje Privremeni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Prošle godine EU je izvezla u Srbiju robe i usluge u vrednost od 13,6 milijardi evra, dok je izvoz Srbije u EU imao vrednost od 11,3 milijarde evra.
Rusija i Kina su na drugom i trećem mestu, ali na znatno nižim trgovinskim nivoima (odnosno 2,7 milijardi i 2,4 milijarde) – deset puta niže od trgovine između Srbije i EU, ako izuzmemo trgovinu sa CEFTA članicama koja se zapravo nalazi na drugom mestu.
Pored trgovine sa Evropskom unijom, regionalna trgovina na zapadnom Balkanu je ta koja pruža najbolju tržišnu priliku za srpsku ekonomiju. Pošle godine izvoz srpske robe u Bosnu i Hercegovinu iznosio je 1,4 milijarde evra, u Rusiju 0,83 milijarde evra, Severnu Makedoniju 0,67 milijardi evra i u Kinu 0,27 milijardi evra.
„Ove brojke pokazuju da su dobrosusedski odnosi, međusobno razumevanje, ukidanje trgovinskih barijera i dobra saradnja veoma važni za Srbiju, a proces integracije u EU je u njenom interesu. EU ostaje takođe ne samo najvažniji trgovinski partner Srbije, već i njen najveći donator i investitor “, navodi se u izjavi Delegacije EU.
Ostali ekonomski podaci koji ovde nisu prikazani pokazuju da je Srbija imala značajne koristi od trgovinskog i ekonomskog povezivanja sa EU. Vrednost srpskog izvoza u EU više je nego utrostručen sa skoro 3,4 milijarde evra u 2009. na 11,3 milijarde evra u 2019., što pokazuje da je EU važan faktor za ekonomski razvoj Srbije. Ovo se posebno odnosi na poljoprivredne proizvode. Srbija izvozi više od 50% svojih poljoprivrednih proizvoda u EU i ima koristi od pozitivnog trgovinskog bilansa poljoprivrede od 400 miliona evra koji Srbija ima sa EU.
Objavljene informacije zasnovane su na podacima Zavoda za statistiku Srbije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije.
