Pre mnogo godina moja majka, koja je bila finansijski direktor novosadskog „Dnevnika“, mi je rekla: „Sine, samo nemoj da budeš ekonomista“. U to doba bilansi za državu su se radili ručno i dvaput godišnje, tako da dva meseca ona praktično nije bila kod kuće. Zato je, čim su kupili prvi procesni računar od „Simensa“, počela da mi donosi slike raznih štampanih crtanih likova koje su dobijali kao reklamu. Ako se iko seća, ti crtani likovi na stranicama sastojali su se od štampanih slova koja su kreirala crno-belu sliku na perforiranoj hartiji. Ideja je bila da zavolim računare. I tako ja zavoleh računare i postadoh inženjer. Međutim, opet posle nekoliko godina krenuh u vode konsaltinga i organizacione terapije i shvatih da se od novaca i finansija ne može pobeći.
U mnogim kompanijama prvi ljudi nisu i neće biti ekonomisti, ali logiku profitabilnosti moraju razumeti. Zato sam i kreirao jedan od prvih seminara – „Finansije za neekonomiste“. Seo sam i krenuo kroz američke knjige o računovodstvu i finansijama koje su tako lepo i logično napisane, što se, nažalost, baš ne može reći i za naše. Tu smo se moja majka i ja vrlo lepo slagali i našli kada je trebalo pričati o finansijskoj struci. Bila bi vrlo ponosna da zna da sada ja podučavam Adižesove konsultante širom sveta o tome kako praviti menadžerske finansijske planove, kako izveštavati i sprovoditi korektivne akcije. I to sve nakon rečenice „nemoj da budeš ekonomista“…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
