Da li je dosta kapitala… Ili kažete ne, hvala?
Kapitalizam kao društveni sistem izrodio je zanat menadžera kakav danas znamo. Taj posao je evoluirao, kao i sam kapitalizam. Ne postoji jasna crta između istorijskih prekretnica i poznato je da je ropstvo opstalo u Americi sve do sredine 19. veka i da su se sukobili u tom trenutku vrlo zaostao robovlasnički i vrlo napredan kapitalistički društveni sistem.
Priznaćemo da nijedan drugi sistem kao kapitalizam nije uspeo da ostvari takav brz ekonomski napredak i promenu životnog standarda. U odnosu na milenijume trajanja robovlasništva, kapitalizam je i sada tinejdžer sa svojih par stotina godina postojanja. Ipak, burne promene su ga zadesile, glas mu mutirao (drugačije se obraća radničkoj klasi, koja skoro i da ne postoji u izvornom obliku), bubuljice samo iskaču (neki to zovu i krize), dok divlji brkovi koji rastu (bez rešenja da se i dalje ulepšava) govore koliko je kapitalizam već starmali. Naravno da se on menja, da komplikovanost ustupa mesto kompleksnosti, individualnost usamljenog kauboja zamenjena je vodovima specijalaca, dok se od menadžera očekuje sve više i više (da vodi, koučuje, obučava, motiviše, pere, pegla…). Koliko je to realno i koliko je moguće održati celinu i pri tome ići napred?
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
