Поводом прославе 160. рођедана Николе Тесле, у Музеју Николе Тесле је отворена нова стална поставка Музеја. У њој се сада налази већи број личних и техничких предмета који су припадали Николи Тесли, као и нови радни и интерактивни модели. Постављене су две нове холографске анимације: Теслина прича о детињству и Теслина визија будућности као и тродимензионална пројекција (3d mapping) експеримента у Колорадо Спрингу. Све ово би требало да посетиоцима још више приближи проналазачки рад и оживи дух времена Николе Тесле. Аутор сталне поставке је директор Музеја др Бранимир Јовановић, архитекта поставке је диа Павле Васев, а за све дигиталне медије је задужен др Бојан Стеванић и „Bulb Creation Studio“.
У сусрет овој прослави, Дајрект Медија (Direct Media) је Музеју донирала јединствени изложбени експонат виртуелне реалности, под називом „Доживи Теслу“. Овај једнинствени експонат ће омогућити посетиоцу да закорачи у виртуелни свет кроз кога ће га водити Никола Тесла.
Интерактивна макета хидроцентрале на Нијагариним водопадима је поклон компаније Шнајдер Електроник, која је опремила и музејски депо професионалном опремом за климатизацију.
И на крају прославе у Музеју је одржана и промоција књиге „Четитка Николи Тесли за његов 75. рођендан“. Књига садржи честитке које су Николи Тесли упутили угледни европски и амерички научници, уметници, новинари, проналазачи, политичари, Теслини пријатељи, ученици и следбеници који су сви заједно начинили споменар поводм његовог 75.рођендана. Ову књигу честитку су приредиле Милица Кеслер и Ивана Ћирић.
О књизи: “Честитка Николи Тесли за његов 75. рођендан”
Десетог јула 1931.године Никола Тесла је навршио седамдесетпет година. У круговима научника, проналазача, инжињера, по универзитетима Европе и Америке су у част овог јубилеја, организоване прославе и свечане академије. На њима су угледни професори и инжињери анализирали Теслино проналазачко делање и величали генијалност његових изума. Јула 1931.године се чинило да читав свет заједно са Николом Теслом слави.
Ипак најблиставији драгуљ прославе великог животног јубилеја представља споменар са честиткама које су Тесли лично упутили његови савременици угледни европски и амерички научници, уметници, новинари, политичари, индустријалци, проналазачи, његови пријатељи, следбеници, ученици, људи којима је био узор, који су заједно са њим долазили до нових открића.
Овај једниствени поклон је начинио млади пријатељ Николе Тесле, новинар Њујорк Сана, Кенет Свизи. На идеју да начини споменар са честиткама одабраних савременика, људи који су као и Тесла обележили ову епоху, Свизи је дошао почетком 1931. године и у следећих неколико месеци је настала ова чудесна колекција.
Међу многим славним именима који су се „уписали“ у овај споменар налази се чак пет добитника Нобелове награде. То су: енглески физичари Сер Вилијам Хенри Брег и Сер Едуард Виктор Еплтон; амерички физичари Роберт Миликен и Артур Холи Кемптон и можда најпознатији међу њима немачки физичар Алберт Ајнштајн. Поред њих овде се појављује и читав низ брилијантних француских, немачких, енглеских, шведских, аустралијских, руских, америчких и српских професора, инжињера, индустријалаца, политичара, уметника и војника који су написали своје честитке за успомену. Ту су поред осталих: Сер Оливер Лоџ, Пол Жане, Чарлс Ф. Скот, Луј Остин, Граф фон Арко, Едвард да Коста Андраде, Ли де Форест, Мариус Латур, Валдемар Пулсен, Гано Дун, Херман Вестингхаус, Пол Линколн, Саундерс Морис, Артур Линч, др Александерсон, др Франц Кибиц, др Ценек, др Хилерс, др Гергеш, др Артур Корн, Франк Спраг, Владимир Карапетов, др Беренд, др Луис Коен, др Артур Кенели, генерал Ферие, адмирал Бредли Ален Фиск, Ричард Хобсон и многи други. У споменару се појављује и шест истакнутих представника из Београда. То су професори Београдског универзитета: др Милутин Миланковић истакнути математичар и астоном, др Иван Ђаја професор физиологије, др Драгомир Јовановић професор електротехнике. Ту су и Урош Предић сликар, Никола Т. Перовић приповедач и Славко Бокшан инжињер и оснивач Института Николе Тесле у Београду – један од највернијих Теслиних следбеника.
Вероватно је наум Кенета Свизија био да за 75. рођендан свог поштованог пријатеља начини споменар који садржи 75 честитки, по једну честитку за сваку годину живота. На жалост неколико честитки је закаснило, а неколико људи који су били позвани је одбило да се прикључи прослави. Међу том неколицином се издвајају Михајло Пупин и Оскар један од најчувенијих Њујоршких конобара. Тако ова јубиларна збирка садржи „само“ 73. честике. Но и тако непотпуна она сигурно представља једно од највећих неофицијелних признања која је један човек могао добити.
