Komunikacija: Neverbalna komunikacija i imidž

0

Piše: dr Nikola Čanak

Već smo konstatovali da je pri­li­kom ko­mu­ni­ci­ra­nja prvi uti­sak izu­ze­tno važan s ob­zi­rom na to da ”ne pos­to­ji dru­ga šan­sa za prvi uti­sak“. Uti­sak je po­sle­di­ca doživ­lja­ja učesni­ka ko­mu­ni­ka­cij­skog pro­ce­sa pri prvom su­sre­tu, gde opšti izgled, držanje te­la, gar­de­ro­ba i ”opšta sli­ka” stva­ra­ju pre­du­slo­ve i da­ju ”in­to­na­ci­ju” bu­dućoj ko­mu­ni­ka­ci­ji. Prvi uti­sak se for­mi­ra unu­tar prva tri mi­nu­ta ko­mu­ni­ci­ra­nja bu­dući to da je to pe­ri­od u ko­jem se svi po­da­ci ko­mu­ni­ci­ra­nja „ne­fil­tri­ra­no” pri­ku­plja­ju od stra­ne po­sma­trača-slušala­ca.  Po­sle tog pe­ri­oda pro­ces počinje da se usložnja­va, tj. po­red „upi­ja­nja” u mo­zgu ono­ga s ko­jim ko­mu­ni­ci­ra­mo počinju da se po­jav­lju­ju i paralelni pro­ce­si, ra­zmišlja­nje o ono­me što se vi­di i čuje, ana­li­za sadržaja, de­ko­di­ra­nje po­ruka itd.

Za prvi uti­sak je od ve­li­kog značaja ka­kve su „ku­li­se” i sce­no­gra­fi­ja ko­mu­ni­ci­ra­nja, kao i to ka­kav je opšti uti­sak. Ovo u značaj­noj me­ri za­vi­si od imidža i pod­sve­snih pret­pos­tav­ki (pre­dra­su­da) o kom­pe­ten­tnos­ti dru­ge stra­ne u ko­mu­ni­ka­cij­skom procesu.

Opšta i specifična kompetentnost

Kom­pe­ten­tnost i imidž ima­ju značaj­nu ulo­gu u ko­mu­ni­ka­ci­ji i izražaj­nos­ti sva­kog po­slov­nog čove­ka, i sva­kog čove­ka uopšte. Oni su za­služni za to ka­ko ga slušaoci ili gle­da­oci doživ­ljavaju. Pos­to­ji pet osnov­nih ele­me­na­ta na ko­ji­ma počiva ta kom­pe­ten­tnost kao doživ­ljaj od stra­ne po­sma­trača i slušalaca.

Prvo, to je du­bi­na spe­ci­fičnog zna­nja. Većina lju­di ov­de zas­ta­ne mi­sleći da je spe­ci­fično zna­nje, odno­sno po­zna­va­nje ma­te­ri­je, je­di­no važno. Međutim, od po­dje­dna­ke važnos­ti je i širi­na zna­nja, odno­sno opšta in­for­mi­sa­nost i ak­tu­el­nost ve­za­na za kon­kre­tne te­me, ali i ve­za­na za najšira živo­tna pi­ta­nja uopšte.

Sle­deći ele­me­nat kom­pe­ten­tnos­ti je flek­si­bil­nost, tj. spo­so­bnost čove­ko­va da se svo­jim izra­zom, ka­ko ver­bal­nim, ta­ko i ne­ver­bal­nim, pri­la­go­di po­tre­ba­ma, okol­nos­ti­ma i in­te­re­so­va­nji­ma slušala­ca i gle­dalaca.

En­tu­zi­ja­zam je takođe bitan fak­tor. En­tu­zi­ja­zam kao nešto što no­si po­ru­ku sa­mo po se­bi, na­bi­je­no ener­gi­jom i onim čemu teži sva­ki čovek – da se u našem pri­sus­tvu ose­ti snažan, jer na taj način, doživ­lja­va­jući tu našu sna­gu, on doživ­lja­va i nas kao kom­petentne.
I po­sle­dnja, ne ma­nje važna stvar je stu­di­o­znost. Ona, pre sve­ga, po­dra­zu­me­va me­to­dičnost. Da čis­to­tom svog ne­ver­bal­nog izra­za po­du­pre­mo ono što go­vo­ri­mo ver­bal­no i is­tov­re­me­no da ja­sno sta­vi­mo do zna­nja da je naša ne­ver­bal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja upra­vo no­si­lac naše poruke.

Tekst u celosti možete pročitati ovde

Share.

About Author

Comments are closed.