Globalni prevarantski kartel zloupotrebljava poruke koje svakodnevno razmenjujemo kako bi krao novac i lične podatke građana
Aplikacije za razmenu poruka postale su centralni deo svakodnevnog života, u upotrebi za najrazličitije svrhe, od poslovne elektronske pošte do porodičnih razgovora i obaveštenja o isporuci pošiljaka. Međutim, one istovremeno predstavljaju i jednu od najčešće zloupotrebljavanih platformi za prevare.
Istraživanje koje je sproveo Censuswide u ime kompanije Kaspersky tokom aprila 2026. godine, pokazuje da najveći broj prevara započinje upravo na platformama koje se svakodnevno koriste, U Srbiji su korisnici kanali preko kojih su korisnici bili prevareni najčešće bili: WhatsApp (38,4%), Facebook (32%) i SMS/iMessage (27,2%), za kojima slede Instagram (27.20%), Telegram (26.4) i Viber (18%).
Kako bi dodatno zbunili žrtve, prevaranti retko ostaju na jednoj platformi što ovi procenti i potvrđuju. Gotovo dve trećine svih prevara (63%) odvija se kroz više komunikacionih kanala, prelazeći, na primer, sa SMS poruka na WhatsApp ili sa WhatsAppa na Telegram. Na taj način imitiraju uobičajene razgovore i obaveštenja, što otežava njihovo otkrivanje.
Iako odabir kanala ne iznenađuje, s obzirom na veliki broj poruka koje korisnici svakodnevno primaju, posebno zabrinjava brzina kojom se prevare odvijaju. Nešto više od polovine svih žrtava (52%) ustupilo je novac ili lične podatke u roku kraćem od 30 minuta, dok je svaki sedmi ispitanik (14%) to učinio za manje od pet minuta. To je brže nego što je potrebno da se skuva jaje, naruči taksi ili istušira.
Stručnjaci objašnjavaju i zašto su ove prevare toliko učestale. „Prevaranti koriste poznate kontekste, bliska društvena okruženja i ustaljene jezičke obrasce kako bi žrtvama stvorili utisak da su njihove odluke racionalne i opravdane u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da konstruišu lažnu stvarnost u kojoj te odluke dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati da se nalazite u lažnoj stvarnosti dok ste njen deo. Zato je važno da ostanete povezani sa porodicom i prijateljima i da razgovarate o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane često mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“, kaže dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu.
Finansijski udar je neposredan i duboko pogađa svako domaćinstvo
Finansijske posledice su jednako ozbiljne. Više od polovine svih žrtava u Srbiji (54%) izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), adrese elektronske pošte (37,76%), kućne adrese ili pristupne kredencijale za naloge.
Prosečan gubitak prevarene osobe u Srbiji po prevari je iznosio 425 evra, što je suma koja može značajno uticati na svakodnevni život. U uslovima rastućih troškova života, takav gubitak može predstavljati mesečne troškove za namirnice, prevoz, brigu o deci ili komunalne usluge.
Iako je 44% ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, ukupna šteta na velikom broju žrtava postaje značajna. Za mnoge se posledice tu ne završavaju: čak 13,33% žrtava u Srbiji izgubilo je preko 1.165 eva , što za većinu domaćinstava predstavlja ozbiljan finansijski udar.
Prevare se retko događaju samo jednom. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci. To pokazuje da prevaranti često ponovo ciljaju osobe za koje procene da ih mogu iznenaditi ili navesti na pogrešnu odluku.
Efekat veštačke inteligencije
Savremeni prevarantski karteli više ne ciljaju samo neiskusne korisnike ili starije osobe. Podaci pokazuju da žrtve dolaze iz svih generacija (od generacije Z do generacije X), što potvrđuje da, kada se prevare odvijaju velikom brzinom i dolaze kroz poznate komunikacione kanale, iskustvo i digitalna pismenost pružaju ograničenu zaštitu.
Ovu promenu u velikoj meri pokreće veštačka inteligencija. Vreme loše napisanih poruka i očiglednih znakova upozorenja je prošlo. Skoro polovina žrtava (45,20%) smatra da prevaranti koriste poruke generisane pomoću AI tehnologije, sintetičke ili klonirane glasove, a 46,4% ispitanika veruje da je korićšen deepfake za fotografije i video-sadržaje.
Imitirajući stil pisanja, ton glasa, pa čak i međuljudske odnose, prevaranti uspevaju da lažne poruke učine dovoljno uverljivim da prevaziđu prirodnu sumnju korisnika, bez obzira na njihov nivo digitalne pismenosti.
A posledice se ne završavaju gubitkom novca. Neposredno nakon saznanja da su prevareni, ispitanici su najčešće prijavljivali osećanja besa (57,6%), frustracije (52,8%) i uznemirenosti (44,8%). Mesecima nakon incidenta, ova osećanja često ostaju prisutna: gotovo polovina žrtava i dalje oseća bes (43,2%), dok oko trećine nastavlja da oseća frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%) dugo nakon što je prevara izvršena.
S obzirom na to da korisnici svih generacija sve teže razlikuju lažne poruke od autentičnih, porast prevara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji izazvao je ozbiljnu krizu poverenja u digitalnoj komunikaciji. Kompanija Kaspersky poziva građane da uspore i uvedu dodatne slojeve zaštite, kombinujući oprezne navike sa bezbednosnim alatima koji su dizajnirani da prepoznaju prevare koje se oslanjaju na hitnost i pritisak.
