Zavođenje reda u promene

0

Piše: Zvezdan Horvat

Koliko znate „dobrih“ komunista koji su postali dobri „kapitalisti“? Sigurno da će ne malo pitanje da li su bili pravi „komunisti“ uvek biti predmet diskusije, ali pitanje je zapravo kako su oni mogli tako lepo da se prilagode ili promene. Šta generiše to kako se neko ponaša u društvu, u raznim organizacijama? Jedna od kritičnih stvari koje to određuje je struktura ili postavka bilo društva, bilo neke organizacije. Kada se postave pravila ponašanja, nadležnosti i ovlašćenja, ali i sistem nagrađivanja, ljudi počinju sasvim drugačije da se ponašaju. Pa tako i fleksibilni komunisti, kada se menja uređenje, kažu: “A, kapitalizam nema problema, samo kažite šta treba”.

Slična stvar se može desiti i pri kreiranju promena u organizacijama i ako se postave drugačija pravila igre ljudi počinju drugačije da se ponašaju…

Mada su dve ključne reči Adižesovog metoda uzajamno poverenje i poštovanje, ljudi se ne mogu pokrenuti time što ih zamolimo da se poštuju i da imaju poverenja jedni u druge. Te dve stvari su neophodne tokom procesa promene kao podrška, ali ključne promene se dešavaju kada napravite strukturne promene, kada usmerite brod u nekom drugom pravcu.

Ako u ovo uključimo i pitanje životnih ciklusa preduzeća, shvatićemo da kompanija nikada neće otići ka, na primer, Adolescenciji ako ne postavi svoje osnove; ako sve ostane totalno fleksibilno. Takođe, neće se promeniti ni ostarela kompanija, ako sve ostavimo isto a očekujemo da se samo promenom ljudi u istom okruženju nešto desi. Često takve kompanije naveliko kupuju sisteme za merenje kada neko ulazi ili izlazi iz kompanije ali, naravno, to neće doneti nikakav pomak. Zapravo, to je i definicija ludosti  radimo sve kao do sada i očekujemo da će se nešto drugo desiti…

Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.

Share.

About Author

Comments are closed.