Spremam predavanje za studente u kome želim da im skrenem pažnju na neke prednosti koje oni kao generacija imaju, ali i na mane koje su im zajedničke. Ovom prilikom sa vama ću podeliti razmišljanje o samo jednoj od osobina na kojoj, po mom mišljenju, mlada generacija ali i svi mi treba da poradimo. Mislim na solidarnost.
Solidarnost je dobrovoljna socijalna kohezija; spremnost da se pomogne i pruži međusobna podrška unutar neke grupe ljudi. Biti solidaran sa nekim znači podržavati ga u njegovim uspesima i neuspesima. Osećati ih kao svoje sopstvene.
Pogledajte oko sebe i upitajte se: “Ko je to solidaran sa mnom?” Možete da postavite i lakše pitanje: “S kime sam ja to solidaran?”
Čovek ili potrošač?
Velika prednost društvenih mreža je u tome što možemo da vidimo kako razmišljaju naši sugrađani ili zemljaci. U velikom broju slučajeva njihov stav je oličen u rečenici: “Pa dobro, vi kojima su moral i istorija najvažniji u životu vidite šta ćete, a nas ostale ostavite da sami odredimo svoje prioritete u životu”.
Kompanije u kojima radimo nas uče da su ljudi koji žive oko nas ili naši konkurenti ili naši potrošači. Mediji te iste ljude najčešće prikazuju ili kao mučenike koji štrajkuju ili kao penzionere koje je „neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo na šetališta“ ili kao publiku koja za 500 dinara apladira u studiju kada im se uključi svetlo na kome piše “aplauz“.
Roditelji nas uče da je bitna porodica i da se samo na nju možemo osloniti.
Kako vreme prolazi shvatimo da se u nekim slučajevima možemo osloniti i na prijatelje…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
