Terminologija: Za ono što im treba ljudi imaju reč

0

Piše: Zvezdan Horvat

Šta znači „GM“ i kako se to kod nas zove? Krećemo sa ovim pitanjem jer smatramo da vreme za ovakav časopis dolazi (ili je već počelo) tj. da ima sve više GM-ova (najbliže je verovatno generalni direktor) – onih koji vode organizacije, žele da budu u toku sa trendovima, ali žele i sebe da usavršavaju. Ali hajdemo nekim redom…

Malo o pojmovima koje mi kao narod koristimo. Da li znate da Eskimi imaju nekih petnaest reči za sneg, za njegove različite oblike? To nam nije baš sasvim blisko, ali mi i nismo Eskimi; snega ima pomalo, pa nam je dovoljno: suv i vlažan. Svako ima reč za ono što mu treba.

Znate li razliku između reči lucky i happy? Lucky znači bingo, loto, šta god da dobijem dobro je. Može biti ponovna kartica za grebanje, televizor ili ko zna šta. Happy znači da nešto želim da postignem, pa se trudim i na kraju to i ostvarim i tada sam happy. Mi to ne razlikujemo, ali pre ćemo koristiti lucky nego happy: želimo da nas sreća udari u glavu a ne da marljivo radimo i nešto zaradimo. To je opravdano u nekim prilikama, ali zar nije vreme da nas prođe?

Ponekad na seminarima upitam kako se kod nas kaže kada ti država uzima pare, ali da to budu različite reči a ne ista reč sa različitim dodacima, na primer razne vrste poreza. Ovo su neki tipični odgovori: porez, razrez, prirez, dažbina, namet, doprinos, harač, globa, akciza, taksa, davanje, carina, obaveza, vazdušarina, trošarina, desetak, naknada, danak, samodoprinos, kvita, fiskus, participacija, odbitak, fendovanje, depozit, devizna štednja, renta, paušal, premija, zemljarina, provizija, mostarina, putarina, agrarna reforma, nacionalizacija, privatizacija, zabrana, licenca, socijalno osiguranje, firmarina, satnina, donacija, drumarina, registracija, vozarina, članarina, penali, dotacija, zajam za preporod, glavarina, ležarina, kamata, ušur, ujam… Morate priznati – doza kreativnosti dostojna divljenja. Amerikanci imaju tek po koju. Ne znači to da oni ne plaćaju porez, baš suprotno, ali čini se da što više naziva imamo to smo manje posvećeni plaćanju istih. Kao da je to ona borba sa državom: „Pošteno, pa ko će koga…“.

Ali vratimo se na početak i definišimo: GM = General Manager, generalni direktor. Nekada smo pod tim podrazumevali direktora nekog velikog preduzeća sa više hiljada ljudi. To je utisak koji ovakav naziv ostavlja, ali ko je zapravo veliki? Da li je to kompanija sa puno ljudi ili ona sa dobrim rezultatima. Da li ona što ulaže u razvoj ili ona što ulaže u luksuz koji se vidi? Večita dilema i to diskutabilna! Ima vlasnika koji jednog trenutka vole da se nazovu predsednicima kompanija ili predsednicima Upravnih odbora, mada nema ni „u“ od Upravnog odbora (ali lepo zvuči). Onda imamo puno raznih izvršnih direktora, u predstavništvima svetskih firmi Managing Directora, pa imamo direktora, recimo u osiguranju koji ipak nisu direktori nego visoko rangirani prodavci, pa menadžera prodaje koji opet nisu menadžeri nego prodavci itd. Dakle konfuzije i mode ima. Da bismo malo demistifikovali te nazive pojasnimo kako svet gleda na njih.

Naravno, ne postoji jedan sistematizovan pristup – zavisi od kompanije do kompanije, ali ipak neke postavke postoje. Namerno neću prevoditi titule, jer je kroz prevode i došlo do raznih zbrka. General Manager je pojam koji se više koristi u Evropi za prvog čoveka kompanije, dok se Managing Director koristi za autonomnog rukovodioca neke celine, recimo predstavništva u nekoj zemlji. Ako uzmemo američku praksu za stvarno velike kompanije ona izgleda otprilike ovako:
– Prvi hijerarhijski nivo – Chief Executive Officer (CEO), na šta se ponekad pridodaje i Chairman Of The Board. Strogo gledano ovo ne bi trebalo da bude tako jer bi funkcija Upravnog odbora trebalo da je odvojena. Može, ali pod uslovom da je to Executive Board, što bi bio kao kolegijum. Board of Directors se kod nas prevodi kao Upravni odbor, ali on nema operativnu ulogu. Tako kada vidite na vizit kartama „član uprave“, to je član kolegijuma.
– Drugi hijerarhijski nivo:
* U finansijskom delu kompanije titule su obično Chief Financial Officer – CFO, ili Finance Executive ili Senior Vice President Finance. Mnoge kompanije se trude da imaju taj oblik Chief pa nešto što sledi iza toga. Na primer, postoji i Informational Officer za šefa informacionih tehnologija.
* U prodaji i marketingu može biti – Sales & Marketing President ili Executive ili Senior Vice President.
* U operativno – proizvodnom delu se javlja President of Operations ili Executive ili Senior Vice President.
– Treći nivo – Vice President or Executive Director.
– Četvrti nivo – Director.
– Peti nivo – Manager nekog odeljenja.
– Šesti nivo – Supervisor neke funkcije.
– U prodaji se često dodeljuju titule kao Sales Consultant ili Sales Advisor, ali ideja je da ljudi shvate da je njihov zadatak da imaju dobar odnos sa kupcem a ne da mu „uvale“ robu, tj. da ga savetuju i pomažu mu.

Kao što se vidi executive nivo je top menadžment, dok su menadžeri zapravo rukovodioci srednjeg nivoa. To je kod nas u praksi malo drugačije, tako se zadržalo i verovatno će se tako i koristiti. Slično tome se nazivi razvijaju i u drugim zemljama i zato i postoje nesuglasice i nestandardni pristupi.

Pošto su kompanije razne, kao i njihove hijerarhijske strukture, tako će i u ovome biti razlika, ali da vidimo šta se kod nas pod tim pojmovima podrazumeva:
•    Manager – Upravnik, Rukovalac, Gospodar, Gazda, Direktor, Poslovođa, Upravitelj
•    Director – Usmerivač, Rukovodilac, Dirigent, Direktor, Režiser, Nadzornik, Upravnik
•    Supervisor – Kontrolor, Nadzornik, Upravljač
•    Administrator – Upravnik, Administrator, Tutor, Direktor
•    Boss – Upravitelj, Poslodavac, Gazda, onaj koji se nameće za Gospodara
•    Leader – Vođa, Glavni, Prvak, Vodeći

Jedna od prethodno navedenih reči koja se ne spominje često je Administrator. Škole menadžmenta se u svetu zovu MBA (Master of Business Administration). Dakle magistarske studije, jer se smatra da pre svega treba da imaš struku, pa tek kada se u firmi pokažeš, tada te šalju na usavršavanje kao nekoga koji zna da radi sa ljudima, potencijal je za menadžera i vredi u tom smeru ulagati u njega. Koliko ljudi znate koji su unapređeni iako nisu znali ništa o veštinama koje im trebaju za tu ulogu; možda su bili dobri stručnjaci ali nisu znali da rade sa ljudima? Rezultati su katastrofalni! Ako treba unaprediti ili nekoga ko zna ili nekoga ko je ličnost uvek treba birati onoga ko je ličnost. Znanje se stiče, svi ćemo proći još nekoliko fakulteta do penzije. Postavivši nekoga ko će sputavati ljude ili nekoga ko ne ume sa njima napravićete nenadoknadivu štetu. Izgubićemo dobrog stručnjaka i dobiti lošeg direktora. Nama su potrebne zrele osobe koje napreduju, ali i ljudi koji su dobri stručnjaci, njih treba kroz sistem nagrađivanja stimulisati – ne da svi budu menadžeri, pošto to svi i ne vole.

Inače, administrirati znači biti sistematizovan i biti organizovan, što znači da te tome uče: da sistematizuješ znanje koje će ti trebati kao menadžeru. Inače, kako kod nas stvari stoje imamo i obrnutu praksu – osnovne studije školuju brdo menadžera, svi ćemo biti menadžeri i imaćemo stvarno puno direktora pripravnika, samo ko će raditi – to niko ne zna.

Interesantno je da se reč Gazda pojavljuje dva puta. Veza sa menadžmentom je jaka, čak bi se i ta reč mogla zameniti sa gazdovati što kod nas ima prizvuk vlasništva. U svetu menadžment ne znači da si vlasnik, ali znači da bi trebalo da se brineš o tome kao da je tvoje.

Svakako da General Manager treba da vodi organizaciju kao da je njegova, da se brine o njoj kao da je njegova, pri čemu može biti njegova. Ako je osnovao firmu koju je sam vodio, jednog dana će doći u situaciju da dovodi nove menadžere od kojih će očekivati da se brinu o firmi kao da je njihova. Ako već vodi firmu koju je neko drugi osnovao to se od njega i očekuje. U svakom slučaju radiće sa ljudima od kojih će zavisiti i njegov uspeh i treba da zna da prvorazredni menadžeri biraju prvorazredne ljude za saradnike,  drugorazredni biraju drugorazredne – da bi dominirali.

Mi želimo da naš časopis bude mesto okupljanja prvorazrednih ljudi koji brinu o nečemu, za zrele osobe, za domaćine. Dakle za neke koje smo nekad  davno (pre šezdeset i više godina) nazivali gazdama,  što nam za kraj ostavlja pitanje da li se kaže „gazda Ivko“ ili može moderno „GM Ivko“?

Share.

About Author

Comments are closed.