Ovim tekstom se ponovo osvrćem na muško “klasično” poslovno odelo koje neki stručnjaci kategoriziraju kao interpretaciju savremenog viteškog oklopa koji bi onome ko ga stavlja na sebe trebalo da pruži osećaj potpune sigurnosti i samouverenosti, a onima koji se sa takvom osobom susreću ulije osećanje potpunog respekta. Baš kao i srednjevekovnim vitezovima ovaj savremeni “oklop” služi kao medijum kroz koji muškarac pokazuje svoj status i moć.
U menama koje prate trendove u savremenom poslovnom oblačenju klasično poslovno odelo je svakako nešto što nikada ne nestaje sa repertoara. Nekoliko poslednjih sezona njegovo mesto i uloga su propitivani i preispitivani, novi koncepti pametno – elegantno – neformalnog poslovnog oblačenja donosili su nova kreativna rešenja, ali je status poslovnog odela uvek postojao kao nešto što se nikada ne dovodi u pitanje.
Sivo u sivilu
Međutim ova sezona ga ponovo dovodi u fokus i to u njegovoj esencijalnoj pojavnoj formi i boji u kojem je nastalo – sivoj. Zašto je to tako? Modni trendovi u suštini samo reflektuju pojave u društvu u kojem se generišu. A ovoga trenutka (udaljimo li se na čas iz naše lokalne tačke gledanja na globalne tokove – nimalo blistava slika za svakoga ko se imalo razume u biznis) ekonomska situacija u svetu je najblaže rečeno – napeta. Cena nafte je dostigla rekordni nivo, dolar nikada nije bio niži u odnosu na evro (čak i laicima poput mene to kazuje da je kupovna moć građana SAD-a drastično smanjena za dobra koja nisu poreklom sa njihovog tržišta), preraspodela ekonomske moći se i dalje dešava, čitavi segmenti proizvodnje određenih artikala (tekstil, elektronika, delovi teške industrije, energenti) premeštaju se na tržišta koja nude mnogo jeftiniju radnu snagu…).
Dakle, u ekonomiji na svetskom nivou, situacija je alarmantna i na ivici kontrolisane panike. A kako se to reflektovalo na mušku poslovnu modu? Preteška formulacija bi glasila – povratak rigidnog konzervativizma. Međutim, stvari i slobode koje se jednom osvoje (bar u ovom segmentu življenja) teško da se ikada povlače zbog promene u okolnostima – klasična poslovna elegancija više nikada neće biti ista. Promene su mnogo sofisticiranije i suptilnije.
Najočigledniji znak je onaj koji sam naveo na početku ovog teksta – povratak klasičnog sivog poslovnog odela. Genezom vezano za vojnu uniformu u svojoj naglašeno ozbiljnoj pojavnosti sivo poslovno odelo je epitom za svet biznisa. Strogo i asketsko, apsolutno smešteno u “mučki” princip rečnika odeće, dodatno insistira na ozbiljnosti okruženja i autoritetu onoga ko ga nosi.
Dakle, da rezimiramo: stroge forme i rigidni kolorit klasične poslovne garderobe pojavljuju se uvek kada je situacija u okruženju u kome se ona nosi kao svakodnevna uniforma ozbiljna. Modni “trendovi” samo reflektuju ono što se dešava u ekonomiji i društvu – svi znakovi moraju da upućuju na situaciju koja je više nego ozbiljna.
U “gangsterskom” stilu
A ako se pogledaju tzv “prateći” trendovi u muškoj poslovnoj odeći shvatićemo da je situacija možda, za nijansu, i ozbiljnija… Pored trenda sivog klasičnog odela poslovnom muškarcu se nudi i čitav asortiman odela u prugastim dezenima. Osnova je u naglašeno tamnoj gami, od antracita do skoro crne, dok su pruge naglašene – opšti utisak je latentno “gangsterski”. Košulje su klasične bele, a kravate tamih tonova i ponovo prugaste. Generalno, ponovo je prisutno potpuno “odsustvo” boje, kontrasti su ili naglašeni (belo – crno) ili je kombinovanje u tzv. ključu ton-na-ton, odnosno da su svi delovi garderobe u jednoj boji (ovog puta sivoj) ali različitih valera.
U smislu komuniciranja odećom ovakve kombinacije su naglašeno zatvorene, odnosno, one nosioca postavljaju u jednu izrazito agresivnu i dominantnu poziciju – poruka je da trenutak nije pogodan za diskusiju već za egzekuciju.
Kao jedan od podtrendova je i povratak odela na duplo kopčanje. Međutim, ono nije u klasičnoj formi i ulozi odeće za starije nosioce funkcija koji su pomalo izgubili proporciju u figuri, već su formom agresivno prilagođeni mlađim muškarcima – ponovo se “delegira” autoritet i kompetitivna superiornost višeg menadžmenta na niže pozicije. Kao da se želi poručiti da je poslovno okruženje u stanju opšte mobilizacije i da su brze promocije mlađih kadrova u više činove neophodne za bitke koje tek predstoje.
Poigravanje arhetipovima
Cela slika postaje zaokruženija kada se pogleda šta dizajneri odeće predlažu za ostale segmente života savremenog muškarca. Tu je militaristički momenat odeće naglašeniji, pošto je inspiracija još više utemeljena u vojnoj uniformi. Od kolorita do forme sve direktno potpada u tzv. esencijalni militari stil, a kome na prvi pogled nešto nije jasno, postoje prateći detalji koji još više naglašavaju ovaj momenat – široki kaiševi, velika količina epoleta, torbe koje podsećaju na vojne itd, itd. Kolorit je ovde, naravno, smešten u gamu maslinasto zelenih, ali još više prigušenih i, generalno, tamnijih koje vuku na sivu…
Gde ovakav “tvrdi” koncept dobija “mekšu” oblandu karakterističnu za muškarca prve dekade 21. milenijuma? Pre svega u silueti. Ona je i dalje uska čak i kada se radi o dvorednim odelima. Odelo sasvim prati prirodnu liniju tela puštajući mu da diktira ukupni utisak. Ramena su tačno na mestu gde im je prirodila odredila, tek neznatno naglašena mekim naramenicama. Kopčanje je na jedno ili dva dugmeta, a vratili su se i tzv. “špic” reveri. Konstruktori odeće su dali sve od sebe (i u tome u velikoj meri uspeli!) da čak i oni muškarci čija je figura daleko od idealne izgledaju mnogo vitkije – ova silueta neverovatno podseća na dendije sa kraja osamnaestog veka (pomislite samo na gospodina Darsija iz romana “Gordost i predrasuda” Džejn Ostin). Ovakvim ironičnim iskorakom znatno je ublažena i osavremenjena vizuelno agresivna slika esencijalnog biznismena.
Dodatno poigravanje arhetipovima ogleda se u izboru materijala. Oni su, naravno, meki ali tretirani tako da imaju metalni odsjaj čak i kada se radi o klasičnim vunenim tkaninama (u ekstremnim slučajevima predlažu se materijali smešteni u onu diskutabilnu kategoriju poznatu kao lister). Ironična (ponovna) referenca na vitezove u pancirnim košuljama i blistavim oklopima tretirana na ovakav način ponovo služi kao sredstvo da se ublaži ozbiljnost cele slike…
Opšta “britanizacija”
A traženje inspiracije u arhetipskoj slici londonskog sitija (kao izvorišne tačke poslovnog dress codea za gospodu) ide dalje kroz tzv. podtrendove. Naime, predlažu se odela i blejzeri u karakterističnom britanskom “oknastom” karou (na osnovi koja je tamna nalaze se svetlije ili tamnije linije u oba pravca, formirajući kvadrate – obično je ivica kvadrata oko jednog inča, dakle 2,54 cm, ili veći). Dezen može biti manje ili više agresivan – oni mirniji su predviđeni za cela odela, dok su jači predviđeni samo za blejzere i sportske sakoe. Dodatno “umekšavanje” predviđa uvođenje belih pantalona uz svetlije sive blejzere. Za one koji žele da trend dosledno isprate sve jakne iz kategorije “safari” za proleće i leto su upravo u beloj boji.
Za obuću se pored klasičnih poslovnih cipela sugerišu mokasine i “koledž” cipele. Ako se radi o “ton-na-ton” kombinacijama one bi trebalo da budu iz iste game kao i cela odevna kombinacija. Generalno, cipela je “lakša” i elegantnija kao još jedan od načina umekšavanja opšte slike…
A kao obavezan mantil u skladu sa opštom “britanizacijom” predviđa se klasični trenčkot. Intervencije na njemu gotovo da i nema, veran je svom izvornom obliku; intervencija je samo u izboru materijala. A obavezan detalj je kišobran sa drvenom drškom.
