Boris Vukić, partner Adizes SEE
Na tržištu radne snage jadikovke i kuknjave o nedostatku vozača, lekara, zavarivača, programera, stavile su u drugi plan hroničan nedostatak profesionalnih menadžera. I to je logično, jer zbog deficita ovih prvih ćemo da propadnemo ili poboljevamo odmah. Zbog onih koji su sa nevericom pročitali prvu rečenicu jer znaju ili su načuli da je mnogo onih sa diplomom menadžera na birou službe za zapošljavanje, podvlačim da govorim o pismenim, iskusnim i odgovornim menadžerima koji se sa razlogom mogu nazivati profesionalni menadžeri.
Odgovor na pitanje zašto nema vozača, lekara… veoma je jednostavan – nema ih zato što su otišli. Naučili su i ovladali svojim zanatom i otišli u neke druge srećnije zemlje gde se njihov rad više ceni i vrednuje. Kad govorimo o profesionalnim menadžerima, objašnjenje ne samo da nije tako jednostavno, već naprosto nije tačno.
Profesionalnih menadžera nema, jer jednostavno u vremenima tranzicije nije ni bilo uslova da se razviju u dovoljnom broju za tržište koje će ih svakog dana biti sve gladnije i gladnije. Dozvolite mi da kompanije koje kod nas danas posluju grubo podelim na preduzetničke (koje pokrenuše osnivači), internacionalne (koje centrale imaju širom sveta) i javna preduzeća (koja su u vlasništu države ili gradova) i polako objasnim prethodno izrečenu tezu…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
