Priča o uspehu: Ryanair – niskobudžetni let u bogatstvo

0

Piše: Goran Kastratović

Irski milijarder Toni Rajan, osnivač niskobudžetne avio-kompanije Ryanair, preminuo je nedavno, nakon duge i teške bolesti. Ova vest, koju je za naš medijski prostor prosledila agencija Fonet, prostrujala je svetom kao simbol životnog i poslovnog kraja čoveka koji je utro put vikend letovima u Evropi, otvorivši niskim cenama karata vrata putovanja mnogima koji raspolažu neuporedivo manjim budžetom od onog koji im je potreban da bi koristili usluge većine drugih kompanija.

Poslovni uspeh Tonija Rajana, izražen u novcu, danas vredi oko 1,2 milijarde evra. Njegova kompanija posluje u 26 zemalja, ima oko 4.800 zaposlenih i preveze pedesetak miliona putnika godišnje. Do kraja marta 2008. godine, u okviru ove kompanije leteće 163 aviona tipa Boing 737-800, a u pripremi je nova narudžbina koja će uposliti još 99 aviona istog tipa. Danas predstavlja najveću i najuspešniju takozvanu low cost kompaniju na svetu. Ali, krenimo redom…

Početak „na reč“

Ryanair (Rajaner), kojem je Toni dao svoje ime, osnovan je 1985. godine sa početnim kapitalom od samo jedne irske funte, što je oko 1,3 evra. Osnivač je angažovao 25 ljudi koji su prihvatili da rade “na reč” da će im njihovo angažovanje biti plaćeno. Kompanija je smeštena u Dablinu, gde je i danas njeno sedište, a prva linija nove avio kompanije povezivala je londonski aerodrom “Getvik” i aerodrom “Votford” na jugoistoku Irske. Prvi let obavljen je jeftinim avionom s ukupno 15 sedišta, članovi posade kojeg nisu smeli da budu viši od 158 santimetara kako bi uspeli da se smeste u veoma malu i neudobnu pilotsku kabinu.

Samo godinu dana kasnije, kompanija je uvela novu liniju na relaciji Dablin – London i uposlila dva aviona. Na ruku im je išla tadašnja zakonska regulativa prema kojoj avio kompanije mogu da lete u bilo koji deo Evropske unije ukoliko se vlade dveju zemalja dogovore i daju dozvolu za let. Vlada Margaret Tačer dala je takvu dozvolu Ryanairu.

Ubrzo, Ryanairu je postao konkurencija i takvim džinovima kao što su irska kompanija Er Lingus (Air Lingus) i Britiš Ervejz (British Airways). S dve linije i dva aviona, kompanija je tada bila u mogućnosti da preveze čak 82.000 putnika.

Od gubitaša do profitera

Uprkos tome što je tokom narednih godina broj prevezenih putnika drastično porastao, kompanija je sve do 1991. godine poslovala sa gubicima. Nešto se moralo učiniti u restruktuiranju avio-prevoznika i Toni Rajan je odlučio da uposli Majkla O`Lirija. Njegov zadatak je bio da kompaniju uvede u red profitabilnih.

Toni je ohrabrivao O`Lirija da ode u Sjedinjene Američke Države i dobro izuči kako posluju tamošnje niskobudžetne kompanije. O`Liri je odabrao model Sautvest Erlajnza (South Airlines) i vrlo brzo shvatio da je za niskotarifne letove od presudnog značaja da se isti avion što je moguće više uposli povratnim turama, da njegova iskorišćenost bude maksimalna i da ne postoji biznis klasa. Vratio se ubeđen da Ryanair može da učini ogroman upliv u zemlje Evropske unije uprkos tome što su mnoge od njih na ovaj ili onaj način štitile svoje nacionalne  avio-prevoznike. I bio je u pravu. To se i dogodilo. Da bi smanjio troškove aerodromskih usluga koje su na internacionalnim aerodromima enormni, Ryanair se usmerio na letove ka regionalnim aerodromima gde su cene sletanja i održavanja aviona daleko niže. Takvu poslovnu politiku kompanija nije napustila ni do danas.

Takozvana deregulacija avio industrije, koja se u Evropskoj uniji dogodila 1992. godine, prema kojoj su sve avio – kompanije mogle da lete po celoj Evropi, donela je mnogo prostora za uspeh prevoznika kakav je Ryanair. Otvorena su predstavništva u Oslu, Stokholmu, Parizu, Briselu i mnogim drugim gradovima. Ubrzo su akcije ove kompanije počele vrtoglavo da rastu na svim svetskim berzama. Prihod se utrostručio, a broj prevezenih putnika počeo je da se meri stotinama hiljada.

Na proslavi desetogodišnjice nastanka, tada već respektabilna kompanija koja se uspešno nosila sa direktnim konkurentima Er Lingusa i Britiš Ervejza, imala je flotu koja je brojala 11 aviona, od kojih je većina bila iz Boingove radionice. Preuzeta je većina letova između Dablina i Londona, ali i unutar Velike Britanije.

Poslovni uspeh pratila je agresivna marketinška kampanja, a cene karata, same po sebi, bile su primamljive i samo ih je trebalo obnarodovati.

Godine 2000.  kompanija uvodi još jednu novinu koja će joj olakšati rad i omogućiti jeftinije poslovanje – Internet sajt. On je vrlo brzo zamenio čitave timove ljudi koji su se bavili prodajom karata i smanjio troškove agencija za ovu uslugu. Broj karata prodatih preko Interneta vrtoglavo je rastao, da bi danas dostigao fantastičan udeo od sto odsto.

Godine 2002.  Ryanair otvara novu bazu u Frankfurtu, a 2003. i u Milanu. Naručuje veliki broj Boingovih aviona, a broj prevezenih putnika sada se meri milionima. Usledilo je otvaranje baza u Rimu i Milanu… Kompanija je nedavno obnarodovala je da je tokom protekle godine zabeležila rast profita od čitavih 80 procenata u odnosu na prethodnu. Broj putnika raste po stopi od 25 % godišnje, pa Ryanair planira da samo tokom ove godine preveze 50 miliona putnika, a 2011. – čitavih 70 miliona!

Ryanair na ex-YU prostoru

Ryanair sada leti u 26 zemalja Evrope i koristi veliki broj aerodroma u  Poljskoj, Maroku, Španiji, ali i Hrvatskoj i Sloveniji. Iz Zadra i Pule može se leteti za Dablin i London po ceni od svega 13 evra, a cena je ista i za poletanje s aerodroma u Mariboru. Ova kompanija pobrinuće se i za rezervacije hotelskog smeštaja i svega što bi na putu moglo biti od koristi.

Na zadovoljstvo menadžmenta…

Iako je u proteklih godina često bila i na udaru kritike, a neki od nezadovoljnih putnika se nisu libili da svoje mišljenje iznesu i na Internetu, tvrdeći da su od deset letova samo tokom jednog bili zadovoljni uslugom i tajmingom, kompaniji se ne može osporiti enorman uspeh. Ona je i dalje u ekspanziji, a sada zarađuje i prodajom Boingovih aviona koje ima u svojoj floti. Dugogodišnji predsednik kompanije Majkl O`Liri, zadovoljan sopstvenim i uspehom firme, sigurno udobno sedi u svojoj direktorskoj fotelji, ubeđen da će njegov gigant sigurnim koracima koračati u budućnost koja je, po svemu sudeći, svetla i izvesna…

Share.

About Author

Comments are closed.