Prestiž: Groznica trošenja

0

Piše: dr Zorica Tomić

Savremena kultura, sa rasipnim obiljem mogućnosti, proizvoda, slika, usluga i izbora, sa reprodukovanjem euforične atmosfere konzumacije u svom središtu, suočena sa iskušenjem „bogatstva ponude“, pa sledstveno tome i nalažući hedonizam kao obavezujući princip društvenog uključivanja, susreće se sa jednom posve novom društvenom logikom. U društvu izobilja u kojem se uz pomoć razvoja tehnologije odvija hiperumnožavanje opcija i kombinacija po meri pojedinca, u tom spektaklu razlika, u vrtoglavom širenju lepeze izbora ličnog identiteta, problem društvene stratifikacije ni izdaleka ne izgleda rešen.

Mere uspeha

Problem društvenog prestiža, meren spoljašnjim ili artificijelnim insignijama razlike, neodvojiv je od logike komfora. Uprkos tezi o dobu personalizacije u kojem je mogućno detektovati labavljenje krutih stega disciplinarnog poretka, uprkos jednom fleksibilnom univerzumu u kojem je sve dozvoljeno i prihvatljivo, potreba za društvenim odmeravanjem i uspostavljanjem repera iskazuje se ne kroz kategoriju vrednosti, nego kroz kategoriju stvarne ili simboličke moći. Ona se pak u doba meritokratije određuje prema standardima Uspeha merenog parametrima novca i medijske prepoznatljivosti.
Kako inače razumeti medijsku pomamu za ilustrovanim i dokumentovanim pričama o luksuznom životu bogatih i uspešnih? Kako tumačiti „obrt u priči“, koji od jučerašnjeg promrzlog beskućnika nagnutog nad kantom zapaljenog bitumena u nekoj zabiti Kvinsa, ili Bruklina pravi mega zvezdu rep scene, i potom samouvereno pokazuje nestvarno skup vozni park u svom dvorištu, replike renesansne umetnosti i dijamantima ukrašene sekutiće? Kako učestvovati u ritualima razmetljivosti bez uticaja mode?

Kôdovi mode

Sudeći prema medijima kako elektronskim, tako i štampanim, savremena kultura je podređena kôdovima mode u svim svojim aspektima. Moda se upliće svuda, ona nudi savete za sve, od boja i dezena, parfema i šminke,  boje očiju i obima struka, načina komuniciranja, do tipa hrane, restorana i destinacije za letovanje. Tačno znamo šta nam je činiti, od uređenja stana do uređenja duše.
Ali moda je posebno u okrilju masovnog društva, paradoksalan fenomen. Jer istoga časa kada se nametne kao trend, kada postane „moda“ i u bukvalnom smislu reči obezbedi sebi sledbenike, kada biva masovno prihvaćena, automatski prestaje da bude moderna. Kratkotrajnost trendova mode daje za pravo dijalektici, koja potvrđuje da je njeno ostvarenje istovremeno i znak njenog ukinuća. Originalnost, stalna promena i kratkotrajnost, zajednički su imenitelj savremene mode i medijske kulture.
A u stvari, prirodni zagrljaj mode i medija, za mnoge ljude je preobrazio značenje potrošnje. Slaveći Novo, mediji su skinuli krivicu sa čina kupovanja, oslobodili grča fenomen potrošnje i učinili demodiranim koncept štednje. Danas se svekolika potrošnja odvija pod znakom mode, a „imperativi“ mode, zapravo su istovremeno i imperativi trošenja, prestiža i time društvenog prepoznavanja i grupisanja.

Diktatura trendova

Biti u trendu svojevrsna je društvena obaveza, čiji opoziv predstavlja nesposobnost da se isti prati. Biti „demode“ danas predstavlja novu formu društvene stigme, neku vrstu ozloglašenosti i socijalnog isključenja, kojom nas kultura kažnjava za neposlušnost pred  „diktaturom trendova“. Savremeni čovek, ukoliko neće da bude društveno marginalizovan i tretiran kao autsajder, samo treba da se prepusti glavnim tokovima modnih trendova, a time i društvenoj obavezi trošenja.
Za razliku od medija, moda je uglavnom lahorasta i bezazlena. Ali baš zato moramo biti oprezni da nas groznica trošenja ne bi u krajnjem ishodu iscrpla.

Share.

About Author

Comments are closed.