Piše: Dobrica Stevanović, Direktor Hahn+Kolb, predavač Adizes Leadership Program
Kada pročitate nešto o pregovaranju očekujete da budete barem za nijansu bolji pregovarač nego što ste bili kad ste započeli čitanje. Posebno je intrigirajuće kada naslov podiže očekivanja bombastičnom najavom, na primer „umetnost pregovaranja”. Sve možemo proglasiti za umetnost, pa i pregovaranje. A tek „umetnost življenja”. Još suštinskija je umetnost življenja u trećem dobu uz sliku nasmejanih bake i deke. Može i „umetnost ispijanja piva”, gde je vaš komšija alkos iz kraja već dostigao rang Pabla Pikasa. Ili tužna umetnost seckanja luka za zapršku…
Jedna od grana umetnosti pregovaranja po pravilu je tehnike pregovaranja. Obično se svode na sugestivne jezičke konstrukcije koje treba da pomognu drugoj strani da se odluči u vašu korist. Na primer složićete se sa mnom, zar ne… bla bla, zar ne?… Ako preterujete, zbunjeni pregovarač sa druge strane na kraju kaže NE, kad ste već zapeli. I to je odgovor, zar ne?
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
