Knjiga provokativnih i podsticajnih eseja i rasprava Gorana Nikolića i Predraga Petrovića Poluskriveni ekonomski fenomeni, posvećena ispitivanju nedovoljno tumačenih poluskrivenih fenomena u ekonomskoj svakodnevici i u ekonomskoj i društvenoj istoriji, objavljena je nedavno u izdanju Arhipelaga i Instituta za evropske studije u ediciji Summa.
Neke pojave nas praktično svakodnevno dotiču, a da toga nismo ni svesni. Poluskriveni ekonomski fenomeni, odnosno ekonomske zablude svakodnevice, otežavaju naše funkcionisanje, negativno utiču na donošenje racionalnih odluka i generalno donose trošak kroz neostvarenu (propuštenu) zaradu ili kroz izgubljeno vreme. Zato je razumevanje ekonomskog u svakodnevici važno jer time smanjujemo neracionalnu potrošnju resursa. S druge strane, prepoznavanje ekonomskog aspekta u svakodnevici može značajno da unapredi život kroz racionalnije trošenje vremena, preciznije vrednovanje stvari, odvajanje suštinskog od marginalnog ili prolaznog – naglašavaju autori na početku knjige Poluskriveni ekonomski fenomeni.
Autori najpre raspravljaju o usponima i padovima vodećih ekonomskih parametara Srbije predstavljajući najobuhvatniju analizu srpske tranzicije 2000-2018, istoriju srpskih plata 1954-2024. i priču o srpskim penzijama, dramu srpskog izvoza i visoke zaduženosti Srbije, kao i činjenice i zablude o odlivu mozgova i o tome da li je „beogradizacija“ Srbije mit. Sve je to osnova za odgovor autora na pitanje: Da li živimo u najboljem od svih vremena?
U drugom delu knjige srećemo se sa neobičnim ekonomsko-demografskim vremeplovom, od starije, preko novije istorije, do savremenog trenutka. Autori se prevashodno bave pitanjima: Ko smo mi Evropljani? Ko smo mi Srbi?
Knjiga se zaokružuje raspravama o velikim globalnim dilemama savremenog sveta. Ta pitanja stavljaju ekonomske teme u geopolitički kontekst koji oblikuje savremenu međunarodnu pozornicu. Ovo su samo neka od pitanja kojima se bave autori knjige Poluskriveni ekonomski fenomeni: Da li sledi globalna recesija? Da li je borba za globalnu prevlast između Kine i Amerike trgovinski i(li) geopolitički sukob? Da li će Kina uskoro postati najveća globalna ekonomija? Zašto je došlo do dramatičnog rasta poslova koji ne stvaraju novu vrednost? Autori se bave i nekim širim društvenim pitanjima, od pitanja da li će nemački i francuski postati dominantni jezici EU posle Bregzita, preko pitanja da li rast nacionalizma i ekstremizacija vodeće ideologije predstavlja globalnu pretnju, do pitanja da li su birači iracionalni, zašto biramo visoke ili da li smo bolji roditelji nego što su to bili naši roditelji.
