Piše: Boris Vukić
Svako preduzetništvo je preduzetništvo iz nužde. Razlika je samo što nagoni za tu nuždu mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Ako je unutrašnja nužda velika onda su velike i šanse da se postigne uspeh. Ako je pak spoljašnja nužda velika onda su velike šanse da se sve i završi kao “velika nužda”.
Ako nekom nije jasno hajde da pojasnim. Ja pravim razliku između podsticanja i stimulisanja preduzetništva. Podsticati doživljavam kao ohrabriti i nagovarati, a stimulisati kao potaknuti i pokrenuti. Ne verujem u ideje podsticanja samozapošljavanja i podsticanja preduzetništva. Ne samo da ne verujem, nego I držim da je takva rabota veoma veoma opasna. Verujem da onima koji su preduzetnici treba pomoći stimulativnim kreditima i donošenjem zakona i propisa. Preduzetnike ne treba hrabriti i nagovarati, već im pomoći da krenu kad oni odluče da je vreme da krenu. To će im omogućiti da energiju posvete radu na svojoj ideji, a ne gubljenju vremena sa državnim birokratama…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
